Francuska tone u katastrofu; Prete joj dužnička kriza, socijalni nemiri i politička neizvesnost FOTO

Druga najveća privreda Evropske unije suočena je sa rastućim javnim dugom, visokim budžetskim deficitom i slabim privrednim rastom, dok investitori zahtevaju sve veće prinose na francuske državne obveznice, navodi Politiko u analizi.

Bivši premijer Mišel Barnije upozorio je da je zemlja "na ivici finansijske krize" i da vlasti moraju da pošalju jasan signal finansijskim tržištima.

Posle dva vikenda protesta, u kojima su stotine hiljada ljudi izašle na ulice tražeći veće plate nastavnika, obnovu zapuštenih škola i pomoć zbog rasta troškova života, vlasti su uspele da spreče ponavljanje razmera nereda i pljački zabeleženih tokom demonstracija 17. i 18. oktobra, ali nemiri dodatno povećavaju zabrinutost investitora.

Francuski javni dug iznosi oko 3,5 biliona evra, a vlada se suočava sa teškoćama u smanjenju budžetskog deficita, pokretanju privrednog rasta i reformi penzionog sistema.

Predlog budžeta premijera Sebastijana Lekornija za 2027. već predviđa uštede od 43 milijarde evra, što ostavlja malo prostora za dodatno smanjenje rashoda.

Pritisak na francuske finansije već se odražava na tržištu državnog duga.

Razlika između prinosa na desetogodišnje francuske i nemačke državne obveznice dostigla je 169 baznih poena na zatvaranju tržišta u petak, dok je prinos na referentne francuske desetogodišnje obveznice prethodnog dana dostigao 5,14 odsto, najviši nivo od 2002. godine.

Bivši italijanski premijer Mario Monti, koji je tokom dužničke krize 2011. godine sproveo mere štednje i reformu penzionog sistema, upozorio je da situacija može da se brzo pogorša.

U tom periodu je razlika između prinosa na italijanske i nemačke desetogodišnje obveznice za nekoliko meseci porasla sa oko 150 na više od 500 baznih poena.

Monti smatra da francuski birači još nisu dovoljno svesni rizika od državne dužničke krize, a politička neizvesnost dodatno opterećuje tržišta.

Mogućnost da se u drugom krugu predsedničkih izbora narednog proleća nađu kandidatkinja krajnje desnice Marin le Pen i lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon izaziva zabrinutost investitora, jer oboje zagovaraju povećanje javne potrošnje i nižu starosnu granicu za penzionisanje.

Prema anketi objavljenoj prošlog meseca, devet od deset Francuza pesimistično je u pogledu budućnosti i smatra da će njihova deca živeti lošije od njih.

Ranije ovogodišnje panevropsko istraživanje pokazalo je i da samo polovina francuskih ispitanika oseća ponos zbog demokratskog sistema, u poređenju sa dve trećine Nemaca i gotovo 70 odsto Britanaca.

Dodatni problem predstavlja kredibilitet Francuske u Evropskoj uniji.

Zemlja je obećala da će do 2029. smanjiti budžetski deficit na tri odsto BDP-a, ali sagovornici Politika smatraju da će taj cilj teško biti ostvaren.

Centristički poslanik i stručnjak za budžetska pitanja Šarl de Kursun ocenio je da je Francuska izgubila kredibilitet kod evropskih partnera kada je reč o javnim finansijama.