Pariz je "zgažen"; 30.000 pljačkaša na ulicama; Ministar ponudio ostavku VIDEO

Predsednik je, međutim, ukazao na propuste u predviđanju i obaveštajnim podacima koji su doveli do nasilja na protestima i zatražio od policije nove metode delovanja protiv izgrednika, dva dana nakon nasilja 17. oktobra koje je potreslo zemlju, prenosi BFM.

Pod pritiskom nakon nasilja Makron je u nedelju primio ostavku Nunjeza, ali je odlučio da ga zadrži na funkciji ministra unutrašnjih poslova, navodeći kao razlog potrebu za kontinuiranom komandom tokom sprovođenja zakona u trenutnom kontekstu, objavila je Jelisejska palata u današnjem saopštenju.

Makron se, podsetimo, obratio naciji, potvrđujući da će oni koji su pokušali da sruše Republiku biti pozvani na odgovornost.

"Svi osećamo bes, sramotu, nastavio je Emanuel Makron, koji se takođe suočava sa žestokom vatrom opozicije šest meseci pre predsedničkih izbora.

Novi sukobi izbili su kasno u nedelju u Parizu, na Trgu Republike, epicentru protesta u prestonici. 

Na vrhuncu nasilja koje je povezano sa protestima u Parizu je registrovano 30.000 pljačkaša i 8.000 učesnika nereda, saopšteno je iz pariske policije.    

Povređeno je 18 policajaca, od kojih je troje hospitalizovano.

Gradska skupština u francuskom gradu Limožu zahvaćena je velikim požarom nakon što je grupa demonstranata provalila u zgradu i podmetnula požar na kraju protesta održanog juče.

Talas masovnih protesta u Francuskoj počeo je sredinom septembra kao lokalni štrajk i bunt učenika i nastavnika u jednoj srednjoj školi u siromašnijem predgrađu Pariza Kretaju, a povod su bili katastrofalni uslovi u prosveti  hroničan nedostatak profesora, prenatrpane učionice i zapuštene, oronule školske zgrade.

Protesti su radikalizovali i proširili su se na srednje škole i fakultete širom zemlje, praćeni masovnim blokadama i sukobima sa policijom.

Demonstracijama su se pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjeg pokreta "Žuti prsluci", a prvobitnim zahtevima za reformu obrazovanja priključili su se i masovni ulični protesti protiv visokih troškova života, rasta cena goriva i vladinih mera štednje.