Totalni haos u Francuskoj: Letele dimne bombe, demonstranti upali u policijsku stanicu VIDEO

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je do sredine popodneva uhapšeno oko 270 ljudi nakon nasilnih incidenata u kojima su učestvovale osobe sa kapuljačama, između ostalog u Parizu, Marseju na jugu, Renu na severozapadu, Tuluzu na jugozapadu i Anžeu na zapadu zemlje, prenosi Figaro.

"Takve radnje uključuju pokušaje pljačke, sukobe sa snagama reda, paljenje gradskog mobilijara, kao i napade na institucije vlasti i medijske kuće", navodi se u saopštenju, u kojem se za nemire okrivljuje "ultralevica".

U centru Pariza bilo je primetno veliko prisustvo policije, posebno u blizini znamenitosti kao što su Jelisejska polja i Trijumfalna kapija, koje su bile isključene iz ruta dveju odobrenih demonstracija.

Demonstranti u fluorescentnim prslucima blokirali su ulice, što podseća na pokret "Žuti prsluci" koji je obeležio prethodni mandat predsednika Emanuela Makrona.

U Bordou, pola sata nakon početka demonstracija, policiji je stiglo pojačanje i pokušalo da rastera neke od demonstranata, a na barikadama i u uličnim žardinjerama pojavila se vatra i na lice mesta su izašle vatrogasne ekipe.

Nekoliko desetina demonstranata danas je nakratko ušlo u predvorje gradske skupštine u Marseju nakon što su nasilno otvorili vrata uzvikujući "Ovo je revolucija, zauzimamo Bastilju", a policija je rasterala demonstrante i zauzela položaj ispred zgrade kako bi im onemogućila pristup.

Prethodno je napadnuta i policijska stanica u Marseju, na kojoj su razbijeni prozori, a u unutrašnjost su bačene dimne bombe.

Talas masovnih protesta u Francuskoj počeo je sredinom septembra kao lokalni štrajk i bunt učenika i nastavnika u jednoj srednjoj školi u siromašnijem predgrađu Pariza Kretaju, a povod su bili katastrofalni uslovi u prosveti – hroničan nedostatak profesora, prenatrpane učionice i zapuštene, oronule školske zgrade.

Tokom narednih nedelja, protesti su radikalizovali i proširili na srednje škole i fakultete širom zemlje, praćeni masovnim blokadama i sukobima sa policijom.

Demonstracijama su se pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjeg pokreta "Žuti prsluci", a prvobitnim zahtevima za reformu obrazovanja priključili i masovni ulični protesti protiv visokih troškova života, rasta cena goriva i vladinih mera štednje.