Žestok okršaj u Bundestagu: AfD Merca nazvao "kancelarom Ukrajine"

Taj zahtev doveo je do žestoke rasprave u Bundestagu, u kojoj su se predstavnici demohrišćana, socijaldemokrata i Zelenih usprotivili AfD-u, upozoravajući da bi odustajanje od pomoći Ukrajini dugoročno ugrozilo i samu Nemačku.

Rasprava je održana juče na zahtev AfD-a, pod nazivom "Putovanje kancelara Merca u Kijev – milijarde za Ukrajinu uz mere štednje u Nemačkoj".

"Vaša dužnost je prema Nemačkoj, a ne prema Ukrajini"

Markus Fronmajer, portparol AfD-a za spoljnu politiku, ustvrdio je da je Nemačka od početka ruske invazije izdvojila oko 100 milijardi evra bilateralne pomoći Ukrajini, uz dodatnih 30 milijardi evra preko Evropske unije.

Prema njegovim rečima, taj novac mogao je da bude iskorišćen za obnovu škola, izgradnju auto-puteva ili isplatu 6.000 evra svakom nemačkom penzioneru.

"Vaša je dužnost prema Nemačkoj, a ne prema Ukrajini", poručio je vladi, nazivajući Fridriha Merca "kancelarom Ukrajine".

Fronmajer je optužio Merca da smanjuje socijalna davanja u Nemačkoj, dok istovremeno nastavlja da izdvaja milijarde za pomoć Kijevu.

"Merc poklanja 130 milijardi evra poreskog novca svog navodno tako lenjog nemačkog naroda svojoj pravoj domovini, Ukrajini", izjavio je poslanik AfD-a.

Povod za raspravu bio je i nedavna Mercova poseta Kijevu, tokom kojeg je nemački kancelar najavio dodatnih milijardu evra vojne pomoći i 350 miliona evra za obnovu ukrajinske energetske infrastrukture.

Da li je Nemačka zaista dala 100 milijardi evra Ukrajini?

Prema zvaničnim podacima nemačkog Ministarstva finansija, Nemačka je od početka ruske invazije u februaru 2022. godine obezbedila više od 43,3 milijarde evra civilne pomoći i oko 57,6 milijardi evra vojne pomoći.

Međutim, ti iznosi ne znače da je više od 100 milijardi evra direktno uplaćeno Ukrajini.

U civilnu pomoć ubrajaju se i troškovi zbrinjavanja ukrajinskih izbeglica u Nemačkoj, uključujući finansijsku pomoć saveznim pokrajinama i lokalnim vlastima. Osim toga, u ukupan iznos vojne pomoći ulaze i sredstva predviđena za naredne godine, a ne samo do sada isporučeno oružje i oprema.

Nemačka je od početka rata primila više od milion ukrajinskih izbeglica, uglavnom žena i dece.

Iznos na koji se poziva AfD zato obuhvata različite kategorije pomoći, uključujući rashode unutar Nemačke i buduće obaveze, zbog čega se ne može jednostavno poistovetiti sa novcem koji je poslat Kijevu.

CDU: "Rusija je odgovorna za te troškove"

Na Fronmajerove tvrdnje odgovorio je poslanik demohrišćana Knut Abraham, optuživši AfD da pokušava da nemačke poreske obveznike suprotstavi žrtvama ruske agresije.

"Uzrok leži u Putinovom ratu protiv Ukrajine i protiv Evrope", rekao je Abraham.

Poručio je da novac nije bačen niti poklonjen bez razloga, već da se koristi za odbranu Ukrajine, a posredno i za bezbednost Evrope.

"Ne poklanjamo taj novac. Ukrajina koja se brani čini Nemačku i celu Evropu bezbednijima", istakao je.

Poslanik CDU-a Nikola Cipelijus upozorio je i na ruske hibridne napade, kao i na mogućnost da bi ruska pobeda izazvala nove izbegličke talase i dodatne troškove za evropske zemlje.

Zeleni: "Prekid pomoći značio bi kapitulaciju Ukrajine"

Slično je reagovala i poslanica Zelenih Debora Diring, koja je upozorila da prekid vojne i finansijske pomoći ne bi doneo mir, već bi Ukrajinu primorao na kapitulaciju.

"To bi na kraju dovelo do još više nasilja, više ratova u Evropi i manje bezbednosti", rekla je.

Diring smatra da Rusija trenutno ne pokazuje stvarnu spremnost na pregovore.

Poslanik SPD-a Ralf Štegner optužio je AfD da suprotstavlja unutrašnju i spoljnu bezbednost Nemačke i da takvim pristupom ide naruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Ipak, pozvao je ostale političke stranke da ozbiljnije pristupe raspravi o odnosu diplomatije i vojne pomoći.

"Ne smemo populistima bez borbe prepustiti politiku mira", poručio je Štegner.

Oglasila se i nemačka Levica

U raspravi je učestvovala i poslanica stranke Levica Lea Rajzner, koja je kritikovala AfD zbog protivrečnosti između protivljenja pomoći Ukrajini i zalaganja za povećanje nemačkih vojnih izdataka.

Poručila je da AfD nije ni mirovna stranka ni stranka običnih građana.

Međutim, kritikovala je i nemačku vladu, optuživši je da u Ukrajini previše pažnje pridaje interesima nemačke vojne industrije.

"Imate plan za oružje i investitore, ali nemate plan za mir", rekla je.

Rasprava je tako pokazala duboke političke razlike oko nemačke pomoći Ukrajini. Dok AfD traži da se novac preusmeri na domaće potrebe, predstavnici vladajućih stranaka i Zelenih tvrde da je nastavak pomoći ključan za evropsku bezbednost.