Zašto je Sančez raspisao prevremene izbore u Španiji?

Ekonomski pokazatelji u Španiji poslednjih meseci bili su pozitivni, ali se zemlja istovremeno nalazi u dugotrajnoj političkoj krizi. Socijalistički premijer Pedro Sančez u ponedeljak je povukao iznenađujući potez i raspisao prevremene parlamentarne izbore za 29. novembar.

Stambena kriza, migracije i uspon desničarsko-populističke stranke Voks verovatno će obeležiti predizbornu kampanju.

Odluci o prevremenim parlamentarnim izborima prethodio je politički poraz vladajuće koalicije. U petak (2. oktobra) u parlamentu nisu prošli Sančezovi vanredni dekreti za rešavanje stambene krize. Protiv su glasala i sedmorica poslanika katalonske separatističke stranke Žunts, od čijih je glasova vlada zavisila od 2023. godine. Sančez sada poziva na stvaranje, kako kaže, "mnogo šire progresivne većine".

Taj poraz pogodio je kabinet čija je parlamentarna osnova već mesecima bila krhka. Dodatni pritisak predstavljali su kriza izazvana masovnim migracijama u Seuti, kao i nekoliko korupcionaških afera povezanih sa Španskom socijalističkom radničkom partijom (PSOE) i okruženjem samog premijera.

A onda se pojavila Marikarmen. Prisilno iseljenje iz stana 87-godišnje Marikarmen Abaskal preko noći je pitanje stanovanja pretvorilo u dominantnu političku temu. Odbacivanje vladinih dekreta omogućilo je Sančezu da se predstavi kao zaštitnik podstanara. Da li će mu ta računica uspeti, potpuno je neizvesno.

Nedostatak stanova već više od tri godine nalazi se na vrhu liste problema koji brinu građane Španije. Prema procenama španske centralne banke, zemlji trenutno nedostaje oko 750.000 stanova, a do 2028. taj broj mogao bi da premaši milion.

Više od polovine građana između 18 i 34 godine živi kod roditelja ili finansijski zavisi od njih. Cene nekretnina poslednjih godina rasle su tri puta brže od zarada, dok socijalni stanovi čine svega oko 1,7 odsto stambenog fonda, što Španiju svrstava pri samo dno Evropske unije.

Nije zato iznenađenje što su posle slučaja Marikarmen Abaskal u Madridu i drugim gradovima nastali protestni kampovi, dok su desetine hiljada ljudi izašle na ulice širom zemlje. Nakon propasti vladinih dekreta, sindikati CCOO i UGT najavili su čak i dvadesetčetvoročasovni generalni štrajk tokom jeseni.

Linije sukoba pritom nisu jednostavno podeljene između vlasti i opozicije. Pokret podstanara smatra da ni Sančezovi predlozi ne idu dovoljno daleko. S druge strane, konzervativna Narodna partija (PP) i deo poslovne zajednice upozoravaju da bi stroža ograničenja kirija mogla dodatno da pogoršaju problem.

Da li je Sančezov model vladanja potrošen?

Od izbora 2023. godine Sančez vlada bez sopstvene parlamentarne većine. Njegovi socijalisti formirali su koaliciju sa levim savezom Sumar, ali su za većinu zavisili i od glasova manjih stranaka.

Među njima su bile baskijske i katalonske regionalne partije, a posebno katalonski separatisti iz Žuntsa. Njihovih sedam poslanika više puta je odlučivalo o tome da li će pojedini zakoni dobiti potrebnu većinu.

Tokom mandata takav raspored snaga postajao je sve nestabilniji. Samo tokom prve polovine 2026. godine vladajuća koalicija nije imala većinu na skoro svakom četvrtom glasanju u parlamentu.

Sančez tri godine nema većinu u španskom parlamentu za usvajanje budžeta.

Koliko je blokada postala ozbiljna vidi se i po državnom budžetu. Španija i dalje funkcioniše na osnovu budžeta iz 2023. godine, jer premijer tokom celog mandata nije uspeo da obezbedi usvajanje novog budžeta. Presudan udarac usledio je kada mu je Žunts uskratio podršku i u stambenoj politici, temi koja je nakon masovnih protesta izbila na sam vrh javne rasprave.

Šta je sa krizom u Seuti?

Krajem jula više od 70.000 ljudi prešlo je za kratko vreme granicu iz Maroka ka Seuti. Iako je vlada ubrzo proglasila kraj krize, dva meseca kasnije u enklavi sa svega oko 80.000 stanovnika i dalje se nalazilo najmanje 10.000 migranata.

Tek prošle nedelje policija je uklonila improvizovani kamp u kojem je živelo oko 3.000 ljudi.

Kriza je promenila čak i Sančezov dotad relativno liberalan pristup migracionoj politici. Nacrt dokumenta u koji je imao uvid Rojters predviđa ubrzane procedure za azil, brža vraćanja migranata i stroža pravila. Organizacije za zaštitu ljudskih prava oštro su kritikovale te planove.

Koliko je jaka opozicija?

Na prvi pogled, Narodna partija (PP) ulazi u prevremene izbore krajem novembra kao favorit za osvajanje najvećeg broja poslaničkih mesta. Međutim, najveći politički dobitnik poslednjih meseci jeste desničarsko-populistički Voks.

Ta stranka sada ima podršku veću od 18 odsto, odnosno oko šest odsto više nego na izborima 2023. godine. Snažan rezultat Voksa povećava izglede lidera PP-a Alberta Nunjeza Feiha da stranke desnog centra zajedno obezbede parlamentarnu većinu.

Lider Voksa Santjago Abaskal sve otvorenije postavlja uslove za saradnju. Među prioritetima navodi davanje prednosti španskim državljanima, ekonomsku deregulaciju i znatno oštriju migracionu  , uključujući takozvanu remigraciju, odnosno vraćanje migranata u zemlje porekla.

To Feiha stavlja pred težak izazov. Da bi smenio Sančeza, mora da privuče i birače iz političkog centra. Istovremeno, za formiranje vlade mogla bi mu biti potrebna podrška partnera koji kampanju vodi znatno desnije.

Da li će se glasati i o Trampu i kursu Evrope?

U međunarodnim medijima premijer Pedro Sančez trenutno važi za jednog od najistaknutijih evropskih kritičara Donalda Trampa.

Sančez se usprotivio Trampovom zahtevu da izdvajanja za odbranu dostignu pet odsto bruto domaćeg proizvoda, odbio je korišćenje američkih baza u Španiji za rat protiv Irana i kritikovao američko-izraelske napade. Tramp je potom privremeno zapretio čak i prekidom trgovinskih odnosa.

Uz to, Sančez svoju liberalniju migracionu politiku otvoreno suprotstavlja Trampovoj politici deportacija i kritikuje ono što naziva američkim "tehnološkim oligarsima".

Sančez je ujedno jedan od najistaknutijih socijaldemokratskih premijera velikih država Evropske unije. Ukoliko levica izgubi izbore, Evropski savet ostao bi bez jednog od najglasnijih političara koji se suprotstavljaju Trampu.

Reč je o premijeru koji se protivi stalnom povećavanju vojnih izdataka, zagovara liberalniji pristup migracijama i u ratu u Gazi upućuje znatno oštrije kritike Izraelu nego većina njegovih evropskih kolega.