Pudždemon se vraća

Time bi se okončalo njegovo izgnanstvo, u koje je otišao nakon neuspelog pokušaja proglašenja nezavisnosti Katalonije 2017. godine, prenosi Gardijan.

Pudždemon je napustio zemlju 2017. kako bi izbegao zatvorsku kaznu zbog organizovanja referenduma o nezavisnosti, koji su španski sudovi proglasili nezakonitim. Devet njegovih saradnika osuđeno je na zatvorske kazne u trajanju do 13 godina, ali su svi pomilovani i pušteni na slobodu u roku od tri godine. Ukoliko sudije 6. oktobra odluče da se Zakon o amnestiji iz 2024. godine odnosi i na optužbu za zloupotrebu javnih sredstava, Pudždemon će moći da se vrati u Španiju bez rizika od hapšenja.

Ostaje otvoreno pitanje da li će njegov povratak oživeti pokret za nezavisnost, koji je izgubio na snazi, ili će pokazati da je njegovo vreme prošlo. Bez obzira na to kako se vrati, Pudždemon stiže u Kataloniju koja se značajno razlikuje od one koju je ostavio za sobom.

Izmenjena politička klima

Politička klima se potpuno promenila. Era masovnih protesta i stalnih tenzija između Barselone i Madrida ustupila je mesto saradnji. Od 2024. godine, Katalonijom upravlja Socijalistička partija (PSC), koju predvodi Salvador Ilja, bivši ministar zdravlja Španije. Ovo je prvi put od 1980. godine da regionom ne upravlja nacionalistička stranka, a PSC – kao regionalni ogranak vladajućih španskih socijalista – obezbeđuje mirnije odnose sa Madridom. Prioriteti mlađih generacija su se takođe promenili; mnogi koji su 2017. podržavali nezavisnost sada su zaokupljeni egzistencijalnim pitanjima, poput zaposlenja i stambenog zbrinjavanja.

Zbog niskih plata, visokih kirija i nedostupnih kredita, čak 82 odsto Katalonaca starosti između 18 i 30 godina živi sa roditeljima. Pudždemonovoj stranci, Junts per Catalunya (Zajedno za Kataloniju), u nastojanjima da pridobije mlade ne ide u prilog činjenica da je prošle nedelje glasala protiv vladinih predloga za rešavanje stambene krize.

Demografske promene

Demografske promene su takođe značajne. U vreme kada je Pudždemon odlazio, 13,8 odsto stanovništva Katalonije bilo je rođeno u inostranstvu; danas ta cifra iznosi 18,7 odsto. Ova promena je najočiglednija u Barseloni, gde imigranti iz 118 zemalja čine 32 odsto stanovništva – a taj procenat raste na 50 odsto među osobama uzrasta od 12 do 35 godina.

Ove promene pokreću pitanja o katalonskom identitetu. Dok je bivši predsednik Đordi Pužol zastupao stav da je svako ko živi i radi u Kataloniji Katalonac, danas se javljaju isključiviji stavovi. Razočaranje pokretom za nezavisnost dovelo je do uspona desničarske nacionalističke stranke Aliança Catalana (Katalonski savez), koja tvrdi da u Kataloniji "nema mesta za sve", pri čemu na meti ima prvenstveno muslimane – čak i one rođene u Španiji, poput fudbalske zvezde Lamina Jamala. Pojava ove stranke takođe je pomerila Junts, tradicionalnu stranku desnog centra, više udesno.

Od dvojezičnosti ka multikulturalnosti

Tokom proteklih 25 godina, Katalonija – a posebno Barselona – transformisala se iz pretežno bikulturalnog i dvojezičnog društva u multikulturalnu i višejezičnu sredinu. Pudždemonov politički narativ utemeljen je na identitetu i istorijskom osećaju nezadovoljstva zbog načina na koji se Španija ophodila prema Kataloniji.

Iako je taj osećaj i dalje prisutan kod mnogih Katalonaca, njegova politička privlačnost je opala. Imigranti, koji čine gotovo petinu stanovništva, uglavnom ne dele takva osećanja prema španskoj državi.

Istovremeno, podrška nezavisnosti – koja nikada nije premašila 50 odsto – pala je na oko 40 odsto. Sve je više stanovnika čiji roditelji potiču iz različitih zemalja; posledično, njihov osećaj nacionalnog identiteta je složeniji ili im jednostavno nije prioritet.

Životni cilj Karlesa Pudždemona je nezavisna Katalonija kao punopravna članica globalne zajednice nacija. Međutim, vrlo je moguće da je on čovek čije je vreme prošlo, a da je vizija nacionalne države kojoj teži – a koju odlikuje jedinstven kulturni i jezički identitet – koncept koji pripada prošlosti.