Dogovor je napokon pao; Mađar daje zeleno svetlo Ukrajini?

Rešenje do kojeg su došli predstavlja dobitak za sve uključene strane – Ukrajinu, mađarsku vladu, mađarsku manjinu i Evropsku uniju.

Ukrajina je u okviru sporazuma već napravila prvi korak: parlamentu je podnet nacrt izmena zakona o obrazovanju, usaglašen sa mađarskom stranom i ključnim političkim akterima. Čak su i poslanici poznati po opreznom stavu prema pitanjima manjina, poput Volodimira Vjatroviča iz stranke "Evropska solidarnost", spremni da glasaju za ove izmene.

Kada zakon bude usvojen, mađarski premijer Peter Mađar moći će da tvrdi da je odneo pobedu i pomogao mađarskoj manjini u Ukrajini – što je ishod koji njegov prethodnik Viktor Orban nije uspeo da postigne.

I Ukrajina će dobiti nešto podjednako važno. Budimpešta bi 13. oktobra trebalo da odblokira dva klastera u pregovorima Ukrajine o pristupanju EU. Kijev, Brisel i Budimpešta moraće da se pridržavaju prilično zahtevnog rasporeda kako bi ispoštovali taj rok.

Ovaj sporazum ne rešava sve probleme u bilateralnim odnosima dveju zemalja.

Poverenje između Ukrajine i Mađarske je na veoma niskom nivou, a ovaj sporazum to i potvrđuje.

Postoji nada da će trenutni plan, ukoliko bude uspešan, označiti početak dugoročnog rešavanja krize. Kijev je izjavio da očekuje sklapanje novih sporazuma sa Mađarskom i želi da pregovori o pristupanju EU budu u potpunosti otvoreni do kraja 2026. godine.

Ipak, ovaj sporazum ostavlja Orbanovu prorusku stranku na gubitničkoj strani, tako da se ne može isključiti mogućnost pokušaja da se osujeti sporazum između ukrajinske i mađarske vlade.

Kako je mađarska vlada promenila stav prema Ukrajini

Pre samo dve nedelje sukob je bio na vrhuncu. Sredinom septembra, Mađarska je odbila da učestvuje na samitu "Karpatske osmorke". Umesto toga, počela je da eskalira diplomatski sukob, otvoreno pokazujući nepoštovanje prema Ukrajini.

Mađarski premijer je lično doprineo rušenju mostova u komunikaciji.

A samit nije bio jedini problem. Peter Mađar je objavio da raskida sporazum između ukrajinskog "Naftogasa" i mađarskog MOL-a o izgradnji postrojenja za skladištenje nafte – poslovni aranžman koji bi Mađarskoj obezbedio novi izvor prihoda, a Ukrajini veću stabilnost u snabdevanju gorivom. Mađar nije naveo razlog za raskid sporazuma.

Zašto je Mađar to učinio?

Izjave mađarskog premijera uperene protiv Ukrajine iznete su tokom skupštinske sednice, kao odgovor na ponovljene optužbe iz Orbanove stranke da je vlada postala "previše proukrajinska". Nije to bio prvi put da su takve neosnovane optužbe izbacile Mađara iz ravnoteže.

Ipak, nije prošlo mnogo vremena pre nego što su mađarske vlasti shvatile da su otišle predaleko.

Ne podržavaju svi Mađarovi glasači njegove napade na Ukrajinu, a i zapadne zemlje zbog njih pokazuju sve veću zabrinutost. Stoga je Budimpešta, samo nekoliko dana kasnije, počela da traži načine za obnavljanje dijaloga sa Kijevom.

Prekretnica se dogodila na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, navode izvori.

Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban sastala se sa svojim ukrajinskim kolegom Andrijem Sibihom i njih dvoje su se dogovorili da pregovore neko vreme drže u tajnosti. Tek sada, kada je sprovođenje sporazuma između Kijeva i Budimpešte ušlo u završnu fazu, Sibiha je potvrdio da su ti razgovori vođeni.

Pregovori iza zatvorenih vrata

U međuvremenu, uprkos javnoj krizi, Anita Orban je iznenada dala intervju za Indeks, mađarski opozicioni medij koji je inače naklonjen Viktoru Orbanu. U njemu je govorila o pozitivnim pomacima po pitanju nacionalnih manjina, ne ulazeći u detalje.

Pregovori iza zatvorenih vrata odvijali su se i između Anite Orban i ukrajinskog zamenika premijera za evropske integracije, Vsevoloda Čencova.

"Čencov ovih dana toliko razgovara sa Anitom da verovatno već tečno govori mađarski", našalio se jedan od izvora portala "Evropska pravda".

U komentaru za "Evropsku pravdu", Čencov je potvrdio da se pregovori vode i govorio o naporima koji se ulažu u obnovu odnosa.

"Želimo da izgradimo poverenje sa Mađarskom. Da bismo to postigli, potrebni su konkretni, praktični koraci obe strane", objasnio je on. Akcioni plan bez trunke poverenja

Detalji sporazuma, do kojih je došla "Evropska pravda", jasno pokazuju nedostatak poverenja između dve zemlje.

Od svake strane se očekuje da ispuni postojeću obavezu i, zauzvrat, ostvari diplomatsku pobedu.

Nedostatak poverenja

Ukrajina se obavezala da usvoji izmene Zakona o obrazovanju, što nije ništa novo – to je jedan od zvaničnih kriterijuma u ​​procesu pristupanja EU. Mađarska se obavezala na otvaranje još dva klastera u pregovorima Ukrajine o pristupanju EU. Ni to nije nova obaveza Mađarske: ona je obećala da će povući veto još u junu, ali to nije učinila.

Zbog nedostatka poverenja, Mađarska i Ukrajina su osmislile okvir u kojem se obaveze ispunjavaju paralelno, ostavljajući svakoj strani mogućnost da zaustavi proces ukoliko druga strana prekrši svoje obećanje.

Ukrajina je preduzela prvi javni korak u okviru sporazuma: parlamentu je podnet nacrt zakona. Njega su zajednički izradili vlada i poslanici, uz prethodno usaglašavanje sa manjinskim zajednicama.

Očekuje se da Mađarska preduzme sledeći korak.

Mađarska će 6. oktobra, na sastanku radne grupe Saveta EU za proširenje (COELA) u Briselu, dati saglasnost da irsko predsedavajuće telo uputi pismo Ukrajini sa zahtevom da dostavi svoje pregovaračke pozicije EU za klastere 2 i 3 (Unutrašnje tržište i konkurentnost, odnosno Inkluzivni rast).

Ovo možda zvuči kao veoma tehnička odluka, ali upravo je taj birokratski korak Mađarska do sada blokirala vetom, čime je kočila napredak Ukrajine u procesu pristupanja.

Nakon toga će uslediti tehničke procedure korak po korak, a očekuje se da će se proces okončati popodne 13. oktobra, kada će se u Luksemburgu održati Međuvladina konferencija.

Ukrajinska Vrhovna rada moraće da sazove vanrednu sednicu 12. oktobra kako bi ispoštovala ovaj rok i ubrzala usvajanje izmena i dopuna Zakona o obrazovanju.

"To će omogućiti otvaranje drugog i trećeg klastera pre samita EU 15. oktobra", rekao je Čencov. "Samit će se, između ostalog, fokusirati na proširenje. Stoga će otvaranje klastera za Ukrajinu i Moldaviju poslati snažnu poruku da i EU i zemlje kandidati ozbiljno shvataju svoje obaveze."

Da bi se to ostvarilo, proces mora teći bez zastoja. Parlamentarni izvori navode da je to izvodljivo.

Izmene bez štete po Ukrajinu

Suština nacrta zakona nije nova. Čak i tokom mandata Viktora Orbana, razgovori su bili usmereni na ciljane izmene ukrajinskih zakonskih propisa o obrazovanju kako bi se odgovorilo na zabrinutost predstavnika mađarske i rumunske manjine.

Ministarstvo spoljnih poslova naglašava da se ovo ne može nazvati "mađarskim zakonom".

"To se neće odnositi samo na mađarsku manjinu, već na sve manjine koje žive u Ukrajini", ističe ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha. Postoji jedan izuzetak: ruski jezik nije obuhvaćen.

Budući da se Mađarska snažnije zalagala za ove odredbe od drugih država članica EU, pregovori su vođeni prvenstveno sa Budimpeštom.

Glavna izmena je uvođenje statusa škole za nacionalne manjine. Mikita Poturajev, koautor nacrta zakona i predsednik Odbora Vrhovne rade za humanitarnu i informacionu politiku, navodi da je tokom izrade teksta bilo razgovora sa predstavnicima mađarske zajednice o pojedinim odredbama i da su u svim slučajevima postignuti kompromisi.

Ključno pitanje bilo je koji su uslovi potrebni da bi škola stekla status škole za nacionalne manjine.

"Postigli smo dogovor sa mađarskim partnerima da prag bude 50 odsto plus jedan učenik. Međutim, ako se kasnije smanji broj učenika koji se školuju na mađarskom jeziku, to neće značiti da će školi automatski biti oduzet taj status", objašnjava poslanik.

Još jedna važna odredba za Mađare, na koju od samog početka nije bilo primedbi, jeste izričito zakonsko pravo dece da govore svojim jezikom tokom odmora i vannastavnih aktivnosti.

Postoji i suštinska novina koja nije vezana za Mađarsku.

Predviđene su posebne odredbe o mogućnosti osnivanja škola za starosedelačke narode – konkretno, škola za krimske Tatare. Uslovi su ovde znatno fleksibilniji: dovoljno je da se nastava odvija u samo jednom odeljenju na jeziku starosedelačkog naroda.

Poturajev je uveren da će nacrt zakona dobiti dovoljan broj glasova.

"Nacrt zakona će biti usvojen na plenarnoj sednici", rekao je on.

Spremnost drugih poslaničkih grupa da podrže ovaj zakon predstavlja ohrabrujući znak. To potvrđuje i Volodimir Vjatrovič, koji se dosledno zalagao za zakonsku zaštitu ukrajinskog jezika i učestvovao u reviziji nacrta.

"Uklonili smo glavne rizike. Nacrt zakona u sadašnjem obliku ne predstavlja opasnost, tako da planiram da glasam za njega", rekao je on. Takođe se vode razgovori o usvajanju – u prvom čitanju – ranije podnetih predloga zakona kojima se jača zaštita ukrajinskog jezika, uporedo sa izmenama Zakona o obrazovanju. Međutim, o tome još nije doneta odluka.

Šta sledi?

Zvaničnici u Kijevu smatraju da će uspešna primena sporazuma omogućiti izlazak iz dugotrajne krize u ukrajinsko-mađarskim odnosima i promenu pristupa bilateralnim vezama.

Zvanični stav Budimpešte se zaista promenio tokom proteklih nekoliko nedelja. Mađarska vlada je javno zahvalila Kijevu na podnošenju nacrta zakona.

Postoji nada da će ovo otvoriti put za sastanak lidera dveju zemalja, koji je Mađar do sada izbegavao. Sada će mađarski premijer moći da kaže svojim biračima da je u odnosima sa Ukrajinom postigao ono što Orbanu nije pošlo za rukom.

Rešavanje najhitnijeg pitanja vezanog za nacionalne manjine omogućiće liderima da se usredsrede i na druga, manje sporna pitanja u bilateralnim odnosima.

Postoji nada da će sastanak Zelenskog i Mađara takođe dovesti do toga da Mađarska povuče veto na poslednja dva klastera u pregovorima Ukrajine o pristupanju EU.

"Ispunjavamo svoje obaveze, a to bi trebalo da se odrazi i na napredak u pregovorima o pristupanju", rekao je Čencov, dodajući: "Očekujemo da preostali klasteri budu otvoreni do kraja godine."