Isplivao tajni snimak; Kako su Amerikanci srušili rumunsku vladu: "Možemo to da uradimo bilo gde" VIDEO

U središtu istrage su njeni napori da posreduje u energetskim poslovima širom jugoistočne Evrope, kao i kontroverzne izjave u vezi sa smenom rumunske vlade.

Prema pisanju lista, lobista kompanije "Aktor", Hristos Marafacos, redovno je prisustvovao sastancima ambasadorke, iako njegova stvarna uloga često nije bila otkrivena drugim uključenim stranama. Marafacos je primio više od 440.000 dolara od klijenata povezanih sa Grčkom – uključujući 160.000 dolara od samog "Aktora" – dok su strani zvaničnici izjavili za WSJ da su tokom sastanaka na visokom nivou pretpostavljali da je on šef kabineta ambasadorke. Pored toga, izvršni direktor "Aktora" organizovao je putovanje Gilfojlove u Bugarsku privatnim avionom.

Takvo lobiranje obezbedilo je "Aktoru" dvadesetogodišnji ugovor vredan 6 milijardi dolara za isporuku američkog LNG-a Albaniji, uz projektovanu dobit pre oporezivanja od 1,8 milijardi evra tokom tog perioda od dve decenije. Konkurentske kompanije tvrdile su da ih je ambasadorka zaobišla kako bi posao usmerila ka "Aktoru".

Gilfojlova, bivša voditeljka Fox News-a i nekadašnja verenica Donalda Trampa Mlađeg, iskoristila je svoj mandat u Atini da energično promoviše "Vertikalni gasni koridor". Ova energetska ruta osmišljena je za transport američkog tečnog prirodnog gasa sa grčkih terminala ka severu, kroz Bugarsku i Rumuniju, sve do Ukrajine.

Gilfojl sa grčkim premijerom Micotakisom EPA/ORESTIS PANAGIOTOU

"Aktor", grčka građevinska kompanija koja je tek nedavno ušla u sektor gasa, sklopila je partnerstvo sa grčkim energetskim firmama pod državnom kontrolom kako bi se pozicionirala kao ključni posrednik u tom koridoru. Zvanični podaci o lobiranju u SAD pokazuju da se Marafacos registrovao kao lobista za "Aktor" samo nekoliko dana nakon što je Gilfojlova preuzela dužnost u Atini. Advokat američke ambasadorke odbacio je navode o favorizovanju, tvrdeći da su svi njeni sastanci bili organizovani zvaničnim kanalima i da je Gilfojl podjednako sarađivala sa svim kompanijama u energetskom sektoru.

Pretnje rušenjem vlade

Istraživanje lista WSJ takođe otkriva detalje večere održane u Atini u martu 2026. godine, kojoj su prisustvovali grčki i američki zvaničnici. Prema rečima bar jednog učesnika i drugih izvora koji su za događaj saznali ubrzo nakon toga, Gilfojl je pomenula predstojeći pad rumunske vlade i rekla grčkom ministru energetike Stavrosu Papastavruu: "To možemo da uradimo bilo kojoj zemlji koju poželimo. Možemo i ovde."

Prema istim izvorima, Papastavru je odgovorio da Sjedinjene Države ne mogu da smene vladu koju su izabrali građani. Advokat američke ambasadorke osporio je ovu verziju razgovora, a snimak večere do danas nije javno objavljen.

Vlada rumunskog premijera Ilije Boložana, koja je bila na vlasti od juna 2025. godine, pala je 5. maja 2026. nakon što se Socijaldemokratska partija (PSD) povukla iz koalicije i podržala izglasavanje nepoverenja zajedno sa desničarskom strankom AUR. Predlog za rušenje vlade usvojen je sa 281 glasom "za" i samo četiri glasa "protiv".

Tajni sastanak u Bukureštu i snimak sa opozicijom

U mesecima koji su prethodili padu vlade, Boložan je odbijao da memorandum iz novembra 2025. godine pretvori u obavezujući ugovor. Prema tom memorandumu, rumunski "Transgaz" (Transgaz) i kompanija "Nova pauer end gas" (Nova Power & Gas) planirali su da sklope ugovor sa firmom "Atlantik-SEE LNG" (Atlantic-SEE LNG) o uvozu do 1,4 miliona tona američkog gasa godišnje – ali po cenama znatno višim od tržišnih. U januaru, tadašnji ministar energetike Bogdan Ivan uputio je dopis predsedniku i premijeru tražeći izričito ovlašćenje za sklapanje tog posla, uprkos činjenici da Rumunija proizvodi sopstveni gas i očekuje velike količine iz projekta "Neptun dip" (Neptun Deep) u Crnom moru, počev od 2027. godine.

Neposredno pre pada vlade – 31. marta 2026. godine – Gilfojl je boravila u Bukureštu povodom energetske konferencije koju je organizovao časopis The Economist. Te iste večeri, fotografisana je u restoranu "Izoleta" (Isoletta) na večeri sa liderom PSD-a (PSD) Sorinom Grindeanuom, ministrom Bogdanom Ivanom i savetnikom predsednika Florinom Vladikom. Fotografije i snimci sa tog sastanka ubrzo su dospeli u javnost.

Grindeanu je potvrdio da je tokom večere bilo reči o potencijalnoj ulozi Rumunije u tranzitu gasa kroz "Vertikalni gasni koridor", ali je odbacio navode o zaveri za rušenje vlade kao potpunu izmišljotinu. Senator stranke AUR, Petrišor Peju, koji je učestvovao u izradi predloga za izglasavanje nepoverenja vladi, izjavio je da Gilfojl nije doprinela tom procesu nikakvim idejama, niti je bila među 281 poslanikom koji su glasali protiv premijera.

Pritisak ili preuveličana priča?

Nakon izveštaja lista WSJ, rumunski mediji su odmah povezali njene izjave iz Atine sa nepotpisanim memorandumom o skupom američkom tečnom prirodnom gasu (LNG), tajnoj večeri zabeleženoj na snimku i majskom padu Bolodžanove vlade, tumačeći te događaje kao otvoren pritisak i trgovinu uticajem. Drugi mediji, uključujući list Evenimentul Zilei, optužili su pojedine redakcije za preuveličavanje, zasnovano na samo jednom anonimnom detalju iz šire priče o sukobu interesa.

Ne postoje zvanični dokumenti koji dokazuju da je Vašington direktno orkestrirao pad rumunske vlade. Ipak, zvanični podaci potvrđuju niz činjenica: lobista privatne firme sedeo je odmah pored američkog ambasadora, grčka kompanija je obezbedila ugovore vredne više milijardi dolara, kontroverzni memorandum o gasu nikada nije prerastao u konačni sporazum, zabeležena je večera sa liderima opozicije, a vlada koja je odbila skupi gas oborena je ubrzo nakon toga.

Sam list WSJ ne tvrdi eksplicitno da su SAD oborile Bolodžanovu vladu. Umesto toga, iznosi navode o tome šta je američka ambasadorka govorila i činila dok je agresivno zagovarao prodaju američkog gasa putem povlašćenog privatnog posrednika.