Ko zauzme preživeće; Brutalne borbe u toku

Oni su od vitalnog značaja za palestinske zajednice koje se oslanjaju na te izvore radi turizma i navodnjavanja, prenosi danas Juronjuz.

Jedan od takvih slučajeva zabeležen je ovog leta kod palestinskog sela Fasajil, gde je voda iz prirodnog izvora nelegalno preusmerena u obližnji drevni bazen. Taj prostor je zatim proglašen novom turističkom atrakcijom i nazvan po Herodu, rimskom vladaru Judeje.

Prema sporazumima iz devedesetih godina prošlog veka, bazen se nalazi u zoni C koja je pod punom izraelskom vojnom kontrolom, ali istraživanje organizacije Kerem Navot pokazuje da je zemljište u privatnom vlasništvu.

Palestinski poljoprivrednik Saad Nemer iz Fasajila rekao je da je prekid dotoka vode uništio njegova polja, kao i da njegova porodica poseduje dokumente koji dokazuju vlasništvo nad zemljištem. 

Izraelsko vojno telo zaduženo za civilna pitanja na Zapadnoj obali, COGAT, potvrdilo je da je voda preusmerena "bez odobrenja", dodajući da će ispitati slučaj. 

Izraelski ministar Amičai Elijahu najavio je da će početkom oktobra bazen kod Fasaila biti ispražnjen radi potpunog arheološkog pregleda. 

On je pohvalio grupu koja je preusmerila vodu, dodajući da je vlada za obnovu tog lokaliteta izdvojila oko milion dolara, u sklopu najmanje 166 miliona dolara namenjenih iskopavanjima i infrastrukturi na više od 100 lokacija za koje tvrdi da su povezane s jevrejskim nasleđem na Zapadnoj obali.

Širi spor zbog vode povezan je sa borbom za kontrolu nad dolinom Jordana, područjem koje Palestinci vide kao buduću žitnicu svoje države, a Izrael kao važan sigurnosni pojas prema istočnoj granici. 

Palestinci su suočeni sa problemom nestašice i ograničavanja vode od 1967. godine.

Na osnovu privremenih mirovnih sporazuma iz devedesetih, njihova prava na vodu su priznata, ali je zadržan sistem po kojem oko 80 odsto vode iz glavnog akvifera odlazi za izraelsku upotrebu.

Izraleski doseljenici su tokom 2026. oštetili, uništili ili zauzeli oko 160 vodovodnih i sanitarnih objekata u palestinskim zajednicama, uključujući cevovode i cisterne, pokazuje izveštaj Kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova. 

Ranije ovog meseca, 12 zemalja je najavilo nove trgovinske sankcije protiv izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, usled situacije za koju su naveli da se brzo pogoršava, a koju karakterišu sve učestaliji napadi doseljenika na Palestince.

Kanada, Danska, Finska, Island, Irska, Norveška, Poljska, Portugalija, Španija i Švedska pridružile su se Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj u potvrđivanju planova za uvođenje ograničenja u trgovini sa naseljima, navodi se u zajedničkom saopštenju ministara spoljnih poslova tih zemalja, podsetio je Juronjuz.

Na Zapadnoj obali je zabeležen porast nasilja od početka rata u Gazi, koji je izbio nakon napada militantne grupe Hamas na Izrael 7. oktobra 2023. godine.

Prema izveštaju Kancelarije Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, u oktobru 2024. godine na Zapadnoj obali, uključujući Istočni Jerusalim, bilo je oko 737.000 izraelskih doseljenika.

Izraelska naselja na Zapadnoj obali su nezakonita prema međunarodnom pravu.