Totalna izolacija – ozbiljan udarac za Netanjahua

Raspored koji je objavila njegova kancelarija ne uključuje sastanak sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, prenosi Rojters.

Pet lidera sa kojima će se Netanjahu sastati dolazi iz Latinske Amerike, regiona sa kojim Izrael poslednjih godina nastoji da produbi veze. U međuvremenu, odnosi sa tradicionalnim evropskim partnerima su zategnuti zbog rata u Gazi i širenja izraelskih naselja na Zapadnoj obali.

Bez sastanka sa Trampom

Bivši izraelski ambasador u Vašingtonu Majkl Oren izjavio je da se ne seća kada je poslednji put izraelski premijer posetio SAD, a da se nije sastao sa američkim predsednikom. On to vidi kao udarac za Netanjahua uoči izbora u Izraelu 27. oktobra.

Tramp se tokom svog predsedničkog mandata sastao sa Netanjahuom osam puta, poslednji put u julu. „To je predizborni govor. Bilo bi mnogo bolje da je taj predizborni govor praćen sastankom sa predsednikom ili nekim drugim svetskim liderom – ili bar sa državnim sekretarom – ali izgleda da se to neće dogoditi”, rekao je Oren.

"Ne sećam se da je ijedan premijer došao u Sjedinjene Države, a da se nije sastao sa predsednikom... Tako da sam siguran da je on razočaran time", dodao je on.

Izbori krajem oktobra

Iz Netanjahuove kancelarije navode da su brojni svetski lideri tražili sastanke sa izraelskim premijerom, ali da zbog gustog rasporeda i potrebe da se vrati u Izrael pre početka jevrejskog praznika Sukot, nije mogao da prihvati sve zahteve. Nisu odmah odgovorili na Orenove izjave.

Prema navodima u tekstu, ankete pokazuju da bi Netanjahu mogao da izgubi izbore, a njegovu poziciju po pitanju bezbednosti i dalje opterećuju posledice napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine. Istovremeno, napominje se da ga ne treba otpisivati iz izborne trke.

Netanjahu će se sastati sa predsednicima Argentine, Bolivije, Paragvaja, Paname i Etiopije, potpredsednikom Kolumbije i premijerima Grčke, Slovenije i Papue Nove Gvineje. Tramp i Netanjahu su zajednički pokrenuli rat protiv Irana u februaru, ali su se stavovi saveznika kasnije razišli po pitanju daljeg toka sukoba.

Sve veća izolacija

Tramp je nastojao da povuče SAD iz rata pre nego što su svi ključni ciljevi bili ostvareni, a Vašington je u junu postigao privremeni sporazum sa Teheranom, čemu se Izrael protivio. Taj sporazum je propao nekoliko nedelja kasnije. Istovremeno, podrška javnosti Izraelu u SAD je opala od početka rata u Gazi, naročito među glasačima Demokratske stranke.

Izrael se takođe suočava sa sve većom diplomatskom izolacijom otkako je pokrenuo rat u Gazi nakon napada 7. oktobra. Odnosi su se poslednjih meseci pogoršali i sa pojedinim zemljama koje su dugo bile među najčvršćim saveznicima Izraela.

Velika Britanija, Francuska i Kanada su ranije ovog meseca najavile sankcije usmerene na izraelska naselja na Zapadnoj obali. Vašington je na te poteze reagovao uzdržano.