Trampov ratni doček za Sija; Sve "grmi"

Tramp je pre devet godina Kinu opisivao kao veliku pretnju američkoj privredi i bezbednosti, kao i da je Peking Americi oduzeo milione radnih mesta. Danas, međutim,  Kina dolazi u Vašington s puno jačom pregovaračkom pozicijom.

Trampov drugi mandat približava se kraju, dok je Si u međuvremenu učvrstio vlast, uklonio političke rivale, ojačao kinesku vojsku i dodatno učvrstio dominaciju Kine u proizvodnji.

Kineski trgovački suficit prošle godine dostigao je čak 1,2 biliona dolara, uprkos  Taumpovom trgovačkom ratu, a ove bi godine mogao biti još veći.

Prvi put od Ajzenhauera, Tramp izlazi iz Bele kuće i dočekuje Sija

Promena odnosa vidi se i u protokolu.

Tramp će u sredu lično dočekati Sija u vojnoj bazi "Joint Base Andrews", što nije uobičajeno za državne posete. Kada je Tramp u maju posetio Peking, Si je na doček poslao svog potpredsednika Hana Zenga.

Poslednji američki predsednik koji je napustio Belu kuću kako bi lično dočekao stranog državnika, osim pape, bio je Dvajt Ajzenhauer, koji je 1959. dočekao sovjetskog lidera Nikitu Hruščova.

U četvrtak će Si i njegova supruga Peng Lijuan biti svečano dočekani u Beloj kući, uz počasnu gardu, vojni orkestar i prelet bombardera "B-2 Spirit" i četiri borbena aviona "F-22 Raptor".

Ali, iza ceremonije nema mnogo prostora za velike nove dogovore. Si za sada ne pokazuje interes za ponovno pregovaranje o carinama dogovorenim prošlog oktobra u Južnoj Koreji, kojima je završen trgovački rat koji je Tramp pokrenuo.

Kina uzvratila žestoko

Kako se dalje navodi, retki zemni elementi pokazali su koliko Kina može da uzvrati SAD-u.

Peking ima dominantnu poziciju u njihovoj proizvodnji, a nakon američkih carina, koje su u jednom trenutku dostigle 145 posto na kinesku robu, Kina je uvela sopstvena ograničenja.

Tajvan ostaje važna tema

Na stolu će biti i pitanje Tajvana. Kina je već dobila ustupak koji nije očekivala.

Kako bi osigurao uspeh posete Pekingu u maju, Tramp je suspendovao prodaju američkog oružja Tajvanu vrednu 14 milijardi dolara. 

Kina insistira da Tajvan mora biti stavljen pod kontrolu Pekinga, a Tramp je tada rekao da o tom pitanju najpre mora da razgovara sa Sijem.

To je samo po sebi bio ustupak. Prema američkom zakonu, SAD moraju da pomažu Tajvanu u odbrani, ali ne sme s Pekingom da razgovara o američkom snabdevanju ostrva oružjem.

AI bi mogao da bude područje saradnje

Jedno od retkih područja u kojem postoji prostor za novi dogovor jeste veštačka inteligencija. Američki tehnološki preduzetnici upozoravaju na rizike nekontrolisanog razvoja AI-ja i traže globalna pravila.

SAD i Kina kao vodeće AI sile mogle bi imati važnu ulogu u stvaranju takvog sistema,ali problem jeu tome što dve zemlje različito gledaju na glavne opasnosti.