Sutra počinje Generalna debata GS UN u Njujorku

Svetski lideri govoriće o globalnim izazovima i prioritetima pod temom "Obnavljanje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje služe svima".

Kako je navedeno na sajtu UN, oko 130 šefova država i vlada lično će prisustvovati Visokoj nedelji u sedištu svetske organizacije u Njujorku kako bi uputili svoju poruku svetu.

Predsedavajući 81. zasedanja Generalne skupštine UN, koje je počelo 8. septembra, je Halilur Rahman iz Bangladeša, novi predsednik GS UN koji je na tu funkciju izabran u junu ove godine i koji će sutra otvoriti opštu debatu i obratiti se učesnicima, a prethodno će generalni sekretar UN Antonio Gutereš predstaviti svoj izveštaj o radu Organizacije.

Brazil je, po tradiciji koja datira od 10. zasedanja Generalne skupštine 1955. godine, prva država članica čiji predstavnik govori u opštoj debati, uz izuzetke 1983. i 1984. godine, a sutra će to biti predsednik Luiz Inasio Lula da Silva.

Sjedinjene Američke Države, kao zemlja domaćin, druga su država članica čiji će se predstavnik, predsednik Donald Tramp, obratiti prisutnima.

Redosled za ostale države određuje se prema nivou zastupljenosti, preferencijama i drugim kriterijumima, uključujući geografski raspored, navedeno je na sajtu UN.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovaće na 81. zasedanju GS UN i obratiće se učesnicima u sredu, 23. septembra, a tokom boravka u Njujorku imaće bilateralne susrete sa brojnim svetskim liderima i predstavnicima medjunarodne zajednice, kako je danas saopštila Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike.

Vatikan, Država Palestina i Evropska unija pozvane su da učestvuju u opštoj debati, a termini njihovih govornika određuju se prema nivou zastupljenosti.

Generalna debata, godišnji sastanak šefova država i vlada na početku zasedanja, održava se uglavnom od devet do 14.45 i od 15 do 21 sat po lokalnom vremenu.

Tokom zasedanja je predviđeno i više sastanaka na visokom nivou.

Prema agendi, u sredu, 23. septembra, biće održan događaj na visokom nivou o klimatskim akcijama i pravednoj tranziciji.

Svdetski lideri će razmatrati napredak i načine za ubrzanje energetske tranzicije, jačanje energetske bezbednosti, unapređenje klimatske pravde i zaštitu ljudi od klimatske krize, 10 godina nakon Pariskog sporazuma.

Istog dana biće održan i sastanak povodom 40. godišnjice Deklaracije UN o pravu na razvoj, usvojene 1986. godine.

Sastanak će biti posvećen pitanjima ljudskog dostojanstva, slobode, jednakosti i pravde, kao i inkluzivnom, održivom i participativnom razvoju.

Za četvrtak, 24. septembar, zakazan je plenarni sastanak na visokom nivou posvećen egzistencijalnim pretnjama koje predstavlja porast nivoa mora.

Globalni lideri, stručnjaci i drugi učesnici razgovaraće o zajedničkom razumevanju problema, političkom rukovodstvu i međunarodnoj saradnji, kao i o razvoju sveobuhvatnih rešenja i konkretnih obaveza.

Sastanak na visokom nivou o prevenciji, pripremljenosti i odgovoru na pandemije biće održan u petak, 25. septembra.

Cilj je mobilizacija političke volje na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.

Sastanak će biti vođen temom "Negovanje multilateralnog i međugeneracijskog pristupa sprečavanju, pripremi i odgovoru na pandemije i vanredne situacije u javnom zdravlju, kroz principe jednakosti i solidarnosti", a trebalo bi da bude završen usvajanjem političke deklaracije dogovorene konsenzusom.

Za ponedeljak, 28. septembar, predviđen je sastanak povodom 25. godišnjice usvajanja Durbanske deklaracije i Programa akcije.

Dokumenti, usvojeni na Svetskoj konferenciji protiv rasizma 2001. godine u Južnoj Africi, predstavljaju okvir za međunarodne napore protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i s tim povezane netolerancije.

Tema sastanka biće "Mobilizacija globalne javne podrške za potpuno i efikasno sprovođenje Durbanske deklaracije i Programa akcije".

Dan kasnije, 29. septembra, biće održan plenarni sastanak na visokom nivou povodom Međunarodnog dana potpunog uništenja nuklearnog oružja.

Uoči nedelje sastanaka na visokom nivou, Gutereš je upozorio da je svet ušao u "eru duboke neizvesnosti" i pozvao je države na međunarodnu saradnju u suočavanju sa globalnim pretnjama.

On je kao tri "egzistencijalne pretnje" izdvojio nekontrolisani razvoj veštačke inteligencije, klimatsku krizu i produbljivanje nejednakosti.

Takođe je ponovio pozive za rešenje sa dve države na Bliskom istoku i prekid vatre između Rusije i Ukrajine.

Gutereš je pozvao države članice da poštuju Povelju UN, međunarodno pravo i ljudska prava, ulažu u održivi razvoj i zalažu se za mir.

Posebno je govorio o Gazi i ratu između Rusije i Ukrajine, pozivajući na "deeskalaciju, diplomatiju i dijalog".

Veliki deo svog obraćanja posvetio je brzom razvoju veštačke inteligencije.

Gutereš je pozvao na stvaranje zaštitnih mehanizama koji će povećati poverenje i učiniti veštačku inteligenciju "bezbednom, transparentnom i odgovornom, sa ljudskim dostojanstvom u centru".