Politički potres u Švedskoj: Krajnja desnica na vratima vlasti

Prema poslednjim anketama, opozicioni levi blok predvođen socijaldemokratskom liderkom Magdalenom Andersson ima stabilnu prednost u odnosu na vladajuću koaliciju desnog centra, ali ako se potonjoj pridodaju i krajnje desne Švedske demokrate, koje osvajaju oko 19 odsto glasova, ishod postaje veoma neizvestan.

Premijer Ulf Kristerson, čija manjinska vlada desnog centra poslednje četiri godine ima parlamentarnu podršku Švedskih demokrata, obećao je da će ih nakon izbora uključiti u vladu i tako sebi obezbediti drugi mandat.

"Dogovorili smo se da ćemo voditi kampanju sa ciljem izgradnje zajedničke, većinske vlade i da ću ja voditi tu vladu", rekao je Kristerson Rojtersu krajem avgusta.

EPA/TERJE PEDERSEN

Izbori bi mogli potvrditi politički zaokret koji je poslednjih godina promenio odnos Švedske prema imigraciji i nacionalnom identitetu.

Kristerson saradnji sa Švedskim demokratama od 2022. godine pripisuje privredni rast, niže cene energije i hrane, smanjenje kriminala povezanog sa bandama i broja pucnjava, kao i pad broja tražilaca azila na rekordno nizak nivo.

Nelagoda zbog mogućeg ulaska desnice u vladu

Mnogi Šveđani i dalje osećaju duboku nelagodu zbog mogućeg ulaska krajnje desnice u vladu.

"Ako Švedske demokrate uđu u vladu, to bi imalo ogroman negativan uticaj na liberalne ideale naše zemlje", rekla je Birgita Ohlson, bivša ministarka za evropska pitanja i poslanica Stranke centra, članice levog bloka.

"Već smo videli posledice dok su bili izvan vlade, a bilo bi 10 puta gore", dodala je ona. 

Krajnja desnica promenila evropski politički pejzaž

Uspon krajnje desnice promenio je i evropski politički pejzaž. Takve stranke već učestvuju u vlasti u Finskoj, Italiji, Hrvatskoj i Češkoj, dok sve veći izazov predstavljaju i u Francuskoj i Nemačkoj.

Švedske demokrate Jimija Akesona poslednje četiri godine bile su glavni parlamentarni oslonac Kristerssonove vlade. Neki analitičari smatraju da bi izbori mogli biti manje istorijska prekretnica, a više potvrda Akesonovog uspeha u uklanjanju ekstremističkog tereta stranke.

Stranka se 2025. godine izvinila zbog svojih ranijih neonacističkih i antisemitskih stavova.

"Izbori su zapravo referendum o Švedskim demokratama, odnosno o tome hoćemo li nastaviti putem krajnje desnice", rekao je pisac i politički komentator Jan Guillou.