Objavljeno preko 170.000 stranica tajnih dokumenata sakrivenih u 68 kutija; I, Amerikanci su pobesneli

Naime, kako je preneo CNN, gradski čelnici su znali da vazduh oko "Graund ziro", mesta gde su se nalazile kule bliznakinje, nije bezbedan za disanje, uprkos stalnim uveravanjima javnosti u suprotno.

Sadašnji gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani objavio je te podatke na konferenciji za novinare u utorak.

"Kako godine prolaze, a broj žrtava raste, suočavamo se sa posledicama 11. septembra svaki put kada nam prerano bude oduzet još jedan stanovnik Njujorka", rekao je Mamdani. 

"Sada, gotovo 25 godina kasnije, više ljudi je umrlo od bolesti povezanih sa napadima 11. septembra nego što ih je poginulo tog samog dana", dodao je on. 

Skoro 50.000 obolelih od raka

Shutterstock AI/Shutterstock

Prema podacima Memorijalnog centra "9/11", najmanje 140.000 ljudi iz svih 50 saveznih država uključeno je u Zdravstveni program Svetskog trgovinskog centra (WTC), a kod 49.000 osoba dijagnostikovani su zvanično potvrđeni oblici raka povezani sa događajima na tom mestu. 

Kako prenosi CNN, lečenje raka nije bilo obuhvaćeno kada je Kongres 2011. godine pokrenuo ovaj zdravstveni program. Uključeno je tek 2012. godine – nakon zalaganja aktivista i studije koja je pokazala povećanu stopu obolevanja od raka među njujorškim vatrogascima koji su radili na tačci zvanoj "Graund ziro".  

Skoro 3.000 ljudi poginulo je 11. septembra, ali su od tada hiljade drugih – uključujući pripadnike hitnih službi koji su mesecima radili na tom mestu – preminule od karcinoma i drugih oboljenja povezanih sa tim događajem.

Objavljivanje ove dokumentacije okončava sudski postupak koji je pokrenula organizacija "9/11 Health Watch", koja je tužila gradske vlasti jer su skrivale prave podatke. 

Ben Čevat, izvršni direktor organizacije "9/11 Health Watch", izjavio je u utorak da će objavljivanje ovih dokumenata pružiti ljudima ono što im je potrebno za ostvarivanje prava na saveznu pomoć, kao i da će podstaći dodatna istraživanja o zdravstvenim posledicama.

Ključne beleške, zataškavanje istine...

Ringo Chiu / Zuma Press / Profimedia

Dokumenti sadrže samo deo izveštaja o kvalitetu vazduha sačinjenih na lokaciji "Graund ziro", ali obuhvataju i ključne interne beleške, uključujući i one u kojima su zvaničnici upozoravali na rezultate ispitivanja životne sredine sprovedenih između oktobra i novembra 2001. godine.

Ta ispitivanja su redovno ukazivala na povišene nivoe toksičnih materija, uključujući azbest i opasne hemikalije koje je teško detektovati.

Pojedini dokumenti pokazuju da je zabrinutost zbog kvaliteta vazduha bila izneta u posebnom izveštaju koji je objavio član Predstavničkog doma SAD Džeri Nadler iz Njujorka. 

On je u februaru 2002. godine uputio dopis kabinetu tadašnjeg gradonačelnika Majkla Blumberga, iznoseći svoju zabrinutost i stav da je Agencija za zaštitu životne sredine "zanemarila svoju odgovornost za praćenje kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorima u okolini 'Graund ziroa'".

Nadler je obavestio kancelariju gradonačelnika i da je, ubrzo nakon napada, tadašnja direktorka Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) Kristin Tod Vitman dovela javnost u zabludu izjavom da je vazduh "bezbedan za disanje", iako je ta izjava data pre nego što su sprovedena bilo kakva državna ispitivanja kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru, kako pokazuju dokumenti.

Nadler se takođe obratio kancelariji gradonačelnika povodom nalaza naučnika sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu, koji su pokazali da vazduh sadrži "zabrinjavajuće visoke koncentracije" ultra-sitnih čestica sposobnih da prodru duboko u pluća i tamo se "natalože".

Izveštaji medija iz februara 2002. godine – pet meseci nakon napada – pokazuju da je Blumberg, koji je na toj funkciji nasledio Rudija Đulijanija, izjavio: "Svako sprovedeno ispitivanje pokazuje da je kvalitet vazduha bio u prihvatljivim granicama. Mislim da neki ljudi u to jednostavno nikada neće poverovati."

"Hardingov memorandum"

Još jedan ključni dokument, uključen u materijale objavljene u utorak, bio je i takozvani "Hardingov memorandum". 

Taj dokument, upućen tadašnjem zameniku gradonačelnika Robertu Hardingu, navodio je procenu gradskog Sekretarijata za pravne poslove o oko 35.000 potencijalnih tužilaca, od kojih se očekivalo da njih približno 10.000 podnese tužbe, usled posledica napada 11. septembra, te je iznosio zakonske opcije za ograničavanje pravne odgovornosti grada.

PETER FOLEY / UPI / Profimedia

U dopisu su takođe navedeni mogući osnovi za tužbe protiv grada, uključujući tvrdnje da su "zdravstvena upozorenja navela pojedince da se ili prerano vrate u to područje (što je dovelo do izloženosti toksičnim materijama ili emocionalne patnje) ili prekasno (što je prouzrokovalo ekonomske poteškoće)".

"Ljudi su se razboleli jer su ih lideri kojima su verovali lagali, govoreći im da je bezbedno udisati toksičan vazduh", rekao je Mamdani.

Na pitanje da li je višegodišnje odlaganje objavljivanja dokumenata predstavljalo "zataškavanje", gradonačelnik je odgovorio: "Reč je o tome da su se administracije više gradonačelnika protivile objavljivanju dokumenata na koje su stanovnici Njujorka imali pravo."

Mamdani je sve to izgovorio za govornicom pored koje je su stajale porodicea žrtava napada 11. septembra i Džon Stjuart, dugogodišnji zagovornik veće transparentnosti i obezbeđivanja dodatnih resursa za pripadnike hitnih službi i preživele.

"Otrov je bio u vazduhu, na tlu, na prozorskim daskama, u klima-uređajima, prekrivao je kućne ljubimce i odeću, i zadržavao se tu mesecima. Svi su to znali. Sada je sasvim jasno da je i gradska uprava to znala", rekao je Stjuart.

Prema navodima gradskih zvaničnika, objavljena dokumenta su se nalazila među 68 kutija smeštenih u kancelariji gradske uprave, otkrivenih prošle godine, a biće objavljena u potpunosti uoči 25. godišnjice napada, koja se obeležava u petak.