"Dan D" za Island; Sutra pada konačna odluka – EU, da ili ne?

Island je zahtev za članstvo u EU podneo 2009. godine, ali su pregovori prekinuti 2013. godine.

Budući da zahtev nikada nije formalno povučen, Evropska komisija je potvrdila da ostaje važeći.

Kada je proevropska koaliciona vlada preuzela vlast 2014. godine, ponovo je pokrenuto pitanje pregovora, jer je njen koalicioni sporazum uključivao obavezu održavanja referenduma o tome da li će se pregovori o pridruživanju nastaviti pre 2027. godine.

Glavna sporna tačka u potencijalnim budućim pregovorima verovatno bi bio odnos Islanda sa Zajedničkom ribarskom politikom EU (ZRP), koja određuje ograničenja ulova i ribolovne kvote među državama članicama EU.

Referendum se odnosi na to da li islandska vlada treba da nastavi pregovore o pristupanju sa Evropskom unijom - ako birači odgovore potvrdno, pregovori o pristupanju će se nastaviti, a ako i kada se postigne dogovor, sporazum će biti stavljen na drugi referendum kako bi ga islandski narod prihvatio ili odbacio.

Ukoliko glasači kažu "NE" Vlada Islanda poštovaće tu odluku, navodi se u objavi na sajtu islandske vlade.

Vlada te zemlje podvukla je da je referendum o nastavku pregovora, a ne glasanje o članstvu Islanda u Evropskoj uniji, kao i da će pitanje na istom biti "Da li Island treba da nastavi pregovore o pridruživanju sa Evropskom unijom?"

Referendum se održava nakon što je američki predsednik Donald Tramp pretio prisvajanjem Grenlanda, koji se nalazi između Islanda i SAD.

Prema poslednjim ankatema tesna većina Islandjana podržava ponovno pokretanje pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji - 51,3 odsto, dok je protiv nastavka pregovora 48,7 odsto.

Anketa je sprovedena od 21. do 25. avgusta na uzorku od 1.019 ljudi sa pravom glasa.

Prema pisanju Rojtersa, rast troškova života i rat u Ukrajini su među faktorima poslednjih godina koji su ponovo probudili interesovanje Islanda za pridruživanje bloku.

Island je već deo jedinstvenog evropskog tržišta, Šengenske zone otvorenih granica i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) zajedno sa Norveškom i Lihtenštajnom, ali nema formalni uticaj na razvoj EU.

Članstvo u EU bi Islandu dalo direktno pravo glasa u donošenju odluka preko institucija kao što su Evropska komisija, Savet ministara i Evropski parlament.

Takođe bi podrazumevalo pridruživanje Islanda carinskoj uniji EU i ponudilo bi mogućnost usvajanja evra kao nacionalne valute.

U slučaju glasanja "za" na referendumu, u dopisu Ministarstva spoljnih poslova se procenjuje da bi pregovori o pristupanju mogli početi do kraja 2026. godine i da budu završeni u roku od 18 do 24 meseca.

Island je već zatvorio 11 od 33 poglavlja koja čine pregovore o pristupanju za tu zemlju, a Brisel očekuje da će se proces završiti u roku od jedne ili dve godine, budući da je zemlja već duboko integrisana u jedinstveno evropsko tržište.