Šta je Tramp zapravo postigao u ratu sa Iranom?

Šest meseci kasnije, nema rešenja na vidiku, uprkos Trampovim ponovljenim tvrdnjama da je rat dobijen ili da je prekid vatre na dohvat ruke. Junski Memorandum o razumevanju koji je trebalo da otvori put za kraj rata nije materijalizovan.

U međuvremenu, američke zalihe ključnog oružja su se smanjile, a Trampova administracija je prešla sa direktnih napada na ekonomski pritisak.

Kako se priroda rata menjala u poslednjih šest meseci, tako su se menjali i ciljevi sukoba. Jedan od glavnih trenutnih ciljeva, ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, uopšte nije bio deo Trampovih prvobitnih planova.

Iran je koristio ovaj vitalni plovni put, kojim se transportuje oko 20 odsto svetske nafte, kao polugu za vršenje pritiska na globalnu ekonomiju. Moreuz je uglavnom zatvoren od početka rata, što je dovelo do rasta cena goriva i đubriva i stvaranja ekonomskog i političkog pritiska na Sjedinjene Države.

SAD su postigle taktički uspeh u slabljenju vojnih kapaciteta Irana. Ali neki drugi ključni ciljevi koje je Tramp postavio na početku sukoba ostaju neispunjeni, dok su se drugi promenili, izveštava AP.

Sprečavanje razvoja nuklearnog oružja

Prošlog juna, Tramp je izjavio da su SAD "zbrisale" iranski nuklearni program.

Ali na početku rata, njegovi pomoćnici su opravdali napade upozoravajući da je Iran samo nekoliko nedelja udaljen od izgradnje bombe. Jedno od najvažnijih pitanja ostaje sudbina zaliha od oko 440 kilograma obogaćenog uranijuma, koji bi Teheran mogao da koristi za oružje. Veruje se da je materijal zakopan ispod tri lokacije koje su SAD i Izrael bombardovali prošle godine.

U objavi na društvenim mrežama 29. maja, Tramp je najavio da će SAD uzeti materijal "u tesnoj koordinaciji i saradnji sa Islamskom Republikom Iran, u saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, i UNIŠTITI ga". Iran nije potvrdio da se slaže sa ovim.

Stručnjaci kažu da bi bez iranske dozvole, zaplena materijala bila opasna misija koja bi zahtevala slanje velikog broja američkih vojnika u zemlju.

Zvaničnici su rekli da je Teheran u junskom memorandumu ponovio da neće nabavljati niti razvijati nuklearno oružje. Sporazum je zahtevao da Iran smanji svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma. Ali mnogi drugi detalji o iranskom programu ostavljeni su za buduće pregovore i nije bilo jasno da li je postignut bilo kakav napredak pre nego što su pregovori propali.

Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza

Tramp je rekao da bi predloženi sporazum sa Iranom uključivao otvaranje moreuza i okončanje američke blokade iranskih luka.

CNP / AdMedia / Sipa Press / Profimedia

Istovremeno, povremeno je sugerisao da bi međunarodni plovni put nekako postao teritorija SAD i nagovestio da bi SAD mogle da naplaćuju brodovima prolaz.

Tramp je takođe insistirao da je moreuz otvoren, tvrdnju koju je ponovio u sredu tokom intervjua sa radio emisijom konzervativnog komentatora Glena Beka.

"To je funkcionalan moreuz. Da, povremeno neko ispali dron ili raketu, ali to je veoma funkcionalan moreuz", rekao je Tramp.

Uništavanje iranskih raketa

Jedan od glavnih ciljeva administracije bio je da "uništi njihove rakete i sravni sa zemljom njihovu raketnu industriju". Krajem marta, Tramp je rekao da su iranske rakete "uglavnom desetkovane" i da je 90% njihovih raketa i lansera onesposobljeno.

Do sredine maja, ta procena je ublažena, a predsednik je rekao da je 82% iranskih raketa uništeno. Iran je, međutim, pokazao da je i dalje sposoban da izvodi napade u regionu, uključujući napade dronovima na brodove koji prolaze kroz moreuz. Već u julu, američka vojska je imala iranske vojne ciljeve za napad.

Centralna komanda (CENTCOM) je tada saopštila da napada "iranske vojne komandne centre, sisteme protivvazdušne odbrane, obalski nadzor, pomorske kapacitete, mesta za lansiranje raketa i dronova i komunikacione mreže".

Uništavanje iranske odbrambene industrije

Na početku rata, predsednik i njegova administracija su ponekad navodili ovo kao poseban cilj, dok su ga u drugim slučajevima izostavljali sa liste. Centralna komanda SAD je saopštila da su među ciljevima u Iranu fabrike oružja, fabrike projektila i fabrike dronova.

Državni sekretar Marko Rubio rekao je zakonodavcima početkom juna da je iranska odbrambena industrija pretrpela "masovno uništenje" i "gubitak od 80 do 90 procenata".

Admedia, Admedia Wire LLC / Alamy / Profimedia

"Trebaće im godine da se obnove."

Eliminisanje mornarice i vazduhoplovstva

SAD i Izrael su brzo uspostavili vazdušnu nadmoć nad Iranom, leteći gotovo bez otpora.

Rubio je rekao zakonodavcima da Iran i dalje ima dronove, ali više ne može da koristi njihove rojeve za napade kao što je to činio na početku rata.

Takođe je rekao da Iran više nema mornaricu, već se oslanja na male čamce opremljene mitraljezima za ometanje brodova i povremeno postavljanje mina. Tramp je u sredu rekao da su iranska mornarica i vazduhoplovstvo "potpuno nestali".

Zaštita američkih saveznika

U objavi na društvenim mrežama u martu, Tramp je dodao još jedan cilj: "Zaštita naših bliskoistočnih saveznika na najvišem nivou, uključujući Izrael, Saudijsku Arabiju, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Kuvajt i druge".

SAD imaju hiljade vojnika stacioniranih u regionu, ali Tramp nije jasno stavio do znanja koliko je daleko spreman da ide kako bi dugoročno zaštitio svoje saveznike.

Kada su SAD u junu objavile da je Iran ispalio rakete na Kuvajt i Bahrein, odgovorile su udarima na Iran. Ali jedan saveznik, Oman, očigledno nije osetio podršku. Suočio se sa Trampovim gnevom zbog sporazuma koji je dogovorio sa Iranom oko Ormuskog moreuza.

Sredinom avgusta, Tramp je u intervjuu zapretio da će SAD bombardovati Oman ako im "stane na put", koristeći psovku.

Prestanak podrške proiranskim grupama

U martu, Tramp i njegova administracija su više puta ponavljali da je slabljenje iranskih terorističkih mreža ključni cilj.

Vremenom su zvaničnici ređe izveštavali o ovom cilju, koji je predsednik opisao kao osiguravanje da "regionalne terorističke grupe više ne mogu destabilizovati region ili svet i napadati naše snage" i kao "osiguravanje da iranski režim ne može da nastavi da naoružava, finansira i upravlja terorističkim vojskama van svojih granica".

Na samom početku rata, SAD su napale milicije povezane sa Iranom u Iraku, ali najveći fokus je bio na izraelskom ratu u Libanu protiv Hezbolaha, koji Iran podržava.

Iran insistira da borbe u Libanu moraju da se okončaju kao deo svakog dogovora sa SAD. Izrael i libanska vlada najavili su sporazum postignut uz posredovanje SAD, kojim bi se izraelske snage povukle sa juga Libana u zamenu za razoružavanje Hezbolaha.

Jedan zvaničnik administracije opisao je to kao "ogroman korak", govoreći pod uslovom anonimnosti jer nije bio ovlašćen da daje zvanične izjave. Ali, militantna grupa je odbacila direktne pregovore, a njen vođa je rekao da se neće razoružati.