Lekcija za SAD "teška" 1,3 milijarde dolara FOTO/VIDEO

Gubitak četvrtine flote strateškog tipa aviona za samo nekoliko godina govori jedno: neko je pokazao istrajnost daleko iznad granica razumne upotrebe, podlegnuvši zastarelim operativnim pretpostavkama.

Bespilotna letelica MQ-9 Reaper dugo je predstavljala okosnicu domena bespilotnih platformi Američkog ratno-kosmičkih snaga (USAF). Međutim, najnoviji podaci slikaju izuzetno sumornu sliku. Aktivna američka flota pala je sa 185 na samo 135 operativnih jedinica, sa 45 letelica trajno izgubljenim, dok nema zvaničnih podataka o broju teško oštećenih i izbačenih letelica.

Posebno otežavajuća okolnost je činjenica da su Amerikanci izgubili čak 25 letelica ovog tipa u operacijama protiv Huta u Jemenu. Ako je retka, šarena i ograničena integrisana protivvazdušna odbrana Huta uspela da nanese takve gubitke i pronađe "lek" za Reaper-e, bilo je za očekivati da će američki stratezi napraviti pauzu i neće slati ove letelice u okršaje protiv mnogo naprednijih regionalnih aktera poput Irana.

Iranski recept

Glavni razlog za takve gubitke leži u taktičkoj pristrasnosti. Američki komandanti su ušli u operacije sa pretpostavkom potpune dominacije u vazduhu, potcenjujući dva ključna elementa protivničke odbrane – snažno ometanje GPS signala i radio frekvencija drastično je poremetilo komunikaciju komandi i primoralo avione da prate predvidljive rute.

Mobilne jedinice sistema protivvazdušne odbrane sa elektrooptičkim i infracrvenim vođenjem, sa raketama koje se vode pasivnim elektrooptičkim senzorima, potpuno su zaobišle i učinile beskorisnim klasične radarske detektore opasnosti na avionima.

Da bi neutralisali uticaj smetnji i održali optički kontakt sa ciljevima, komandanti su naredili da se spusti plafon leta Ripera. Ovo taktičko prilagođavanje se pokazalo katastrofalnim. Smanjenjem visine leta, spori i nevidljivi (ne-stelt) Riperi su postali glineni golubovi za sisteme protivvazdušne odbrane kratkog i srednjeg dometa.

Noor Pictures / Shutterstock Editorial / Profimedia

Istovremeno, pošto su neprijateljske rakete izbacivale neprijatelje iz perimetra efektivnog dejstva, glavno naoružanje ovih dronova, odnosno rakete AGM-114 Hellfire, postalo je ograničene upotrebe zbog nedovoljnog dometa.

Američki general-potpukovnik Dejvid Tabor je o svemu tome govorio pred Senatom, priznajući da će proces obnavljanja i oporavka flote trajati decenijama.

Kada se podvuče finansijska crtica, podaci su još dramatičniji. Jedan avion MQ-9 Reaper košta oko 30 miliona dolara. Gubitak 45 ovih letelica predstavlja direktan udarac na vojni budžet SAD u iznosu od 1,3 milijarde dolara.

Tsgt. Paul Duquette/Us Air / Zuma Press / Profimedia

Uzimajući u obzir da moderni višenamenski lovac F/A-18E/F Super Hornet košta između 68 i 70 miliona dolara, američka vojska je mogla da kupi oko 19 do 20 potpuno novih lovaca Super Hornet za novac potrošen na izgubljene Reaper-e.

Glavna lekcija za vojne stratege je jasna: Era neometane vazdušne dominacije u nebranjenom vazdušnom prostoru je stvar prošlosti. Slanje sporih, neprimetnih dronova u svemir zasićenog modernim mobilnim raketnim sistemima i elektronskim ometanjem više nije održivo, lekcija u modernom protivvazdušnom ratovanju koja je donela milijarde dolara.