Amerika kreće na još jednu zemlju?

Ako Tramp odobri napade, Mali bi postao osma zemlja u kojoj je naredio vojne udare od početka svog drugog mandata, piše Washington Post.

Među visokim američkim zvaničnicima ne postoji saglasnost o tome da li treba pokrenuti napad.

Jedan od najglasnijih zagovornika vojne opcije je Sebastijan Gorka, viši direktor za borbu protiv terorizma u Savetu za nacionalnu bezbednost. Pentagon nije želeo da komentariše slučaj.

JNIM širi napade

JNIM, odnosno Jama'at Nusrat al-Islam wal-Muslimin, poslednjih godina je ojačao u Maliju i počeo da širi napade prema obalskim zemljama zapadne Afrike.

Grupa se smatra najbolje naoružanom militantnom organizacijom u regionu i jednom od najmoćnijih takvih grupa u svetu.

Mali, zemlja sa gotovo 25 miliona stanovnika, godinama je pogođen nasiljem islamističkih grupa, ali i represijom sopstvene vojne hunte, kao i ruskih plaćenika koje je angažovala. Militanti su prošle godine pokrenuli blokadu goriva koja je paralisala veliki deo zemlje, a ovog proleća izveli su koordinisane napade širom zemlje.

Amerikanci krive i Ruse

Mali, Burkina Faso i Niger poslednjih godina su, nakon vojnih udara, prekinuli veliki deo veza sa Zapadom i okrenuli se Rusiji radi bezbednosne pomoći. Zvaničnik Trampove administracije za pitanja Malija nije optužio samo lokalne vlasti, već i ruske partnere, tvrdeći da se Moskva pokazala kao neefikasan bezbednosni partner.

Moguće američko vojno uključivanje nosi i dodatni rizik, jer su u regionu prisutne ruske snage. To bi moglo da zahteva dogovore Vašingtona i Moskve o izbegavanju međusobnih incidenata, slično mehanizmima koji su postojali u Siriji.