"Zelenski je morao da reaguje. Pokazuje ko je glavni"

Parlament Ukrajine u utorak (14. jul) je odobrio ostavku premijerke Julije Sviridenko. Odluka, koja je usvojena ubedljivom većinom, znači razrešenje kompletne vlade.

Još 12. jula je predsednik Volodimir Zelenski na društvenim mrežama objavio da je Sviridenko ponudio novu funkciju. Prema pisanju ukrajinskih medija, ona bi mogla da postane ambasadorka Ukrajine u Sjedinjenim Američkim Državama.

"Zahvalan sam Juliji na njenom jasnom, stabilnom i efikasnom radu na mestu premijerke, kao i na svim godinama uspešnog delovanja u timu Ukrajine. Ponudio sam joj da preuzme novu, važnu oblast u odnosima s važnim partnerom. Očekujem da ćemo zajedno s poslanicima sprovesti odgovarajuće promene u ukrajinskoj vladi", napisao je Zelenski na Telegramu.

Nakon toga je objavio i fotografije sa sastanaka s direktorom državne energetske kompanije Naftogaz Serhijem Koreckim, prvim potpredsednikom vlade i ministrom energetike Denisom Šmihaljem, ministrom unutrašnjih poslova Ihorom Klimenkom, ministrom odbrane Mihajlom Fedorovim i gradonačelnikom Harkova Ihorom Terehovom.

Zašto Sviridenko odlazi sa funkcije?

Postoje različita mišljenja o tome zašto predsednik želi da rekonstruiše vladu koja je na dužnosti manje od godinu dana.

Prema rečima Ihora Rejteroviča sa Univerziteta Taras Ševčenko u Kijevu, rekonstrukcija je prvobitno bila planirana za jesen ili čak za sledeće proleće. Međutim, nekoliko događaja primoralo je vlasti da reaguju već sada, smatra politikolog.

Posebno se pominje ukrajinska ambasadorka u SAD Olha Stefanišina. Protiv nje ukrajinska tela za borbu protiv korupcije vode istragu koja se odnosi na njen rad pre odlaska u Vašington. Prema glasinama – razmatra ostavku.

"Moguće je da su Amerikanci signalizirali da im je afera oko ambasadorke postala previše problematična i da bi trebalo nešto preduzeti. Zato je Zelenski morao da reaguje. Sviridenko je dobra kandidatkinja, jer je tokom sporazuma o sirovinama iz 2025. godine dobro sarađivala s Amerikancima i tamo uspostavila kontakte. Amerikanci su spremni da sarađuju s ljudima sa kojima su već uspešno radili", ocenjuje Rejterovič za DW.

EPA/SERGEY DOLZHENKO

Rejterovič takođe ne isključuje ni mogućnost da su nedavni skandali u ukrajinskim oružanim snagama narušili ugled Zelenskog kao vrhovnog komandanta.

Novinarske istrage otkrile su slučajeve mučenja, grubog postupanja prema regrutima i prikrivanja smrti koje nisu bile povezane s borbenim dejstvima. Istovremeno se sprovode inspekcije zbog nepravilnosti tokom lekarskih pregleda i mobilizacije, posebno nakon što je veliki broj mobilisanih muškaraca proglašen zdravstveno nesposobnim za vojnu službu.

Pokazati ko je gazda

Prema mišljenju stručnjaka, kadrovske promene mogle bi predsedniku da posluže za skretanje pažnje javnosti s tih problema.

Smatra se i da su teškoće u komunikaciji sa pojedinim ministrima, među kojima je i ministar odbrane Mihajlo Fedorov, mogle da budu dodatni razlog tih poteza Volodimira Zelenskog. Rekonstrukcijom vlade mogao bi da se reši ljudi čija bi smena iz političkih razloga inače bila teže izvodljiva.

Julija Sviridenko pripadala je krugu bivšeg šefa Kabineta predsednika Andrija Jermaka, kojem su u vladi svojevremeno bili potrebni poslušni izvršioci, podseća za DW Vadim Denisenko iz analitičkog odeljenja ukrajinskog portala DSNews. Ali u sistemu bez Jermaka, Sviridenko je kao izvršilac postala suvišna – premda je nakon Jermakove smene ostala lojalna predsedniku. Jermak je smenjen zbog optužbi za korupciju.

Politikolog Oleksij Haran sa Kijevsko-mohiljanske akademije veruje da Kabinet predsednika na taj način pre svega želi dodatno da učvrsti kontrolu nad izvršnom vlašću.

"Zelenski ponovo pokazuje ko je glavni, suprotno Ustavu, jer je formiranje vlade isključiva nadležnost parlamenta i, barem formalno, mora da se sprovede preko parlamenta. On očigledno želi da pokaže da drži sve konce u svojim rukama i da ima potpunu kontrolu", kaže Haran za DW.

Prema njegovom mišljenju, jedan od mogućih razloga iznenadne rekonstrukcije vlade mogla bi da bude i potreba za rešavanjem energetskih problema zemlje. Zato se Ihor Korecki i Denis Šmihal pominju među kandidatima za mesto premijera. Obojica su stručnjaci za tu oblast.

"Ne mislim da je to glavni razlog, ali svakako jeste važan faktor", smatra Haran.

Lojalnost je glavni kriterijum

Volodimir Fesenko iz Centra za primenjena politička istraživanja "Penta" ističe da predsednik Zelenski kadrovske odluke obično donosi u jednom velikom paketu.

"Tako je bilo prošle godine, a čini se da će tako biti i ove. Ne radi se samo o promenama u vladi. Planirane su i kadrovske promene u organima za sprovođenje zakona", rekao je za DW.

Talas kadrovskih rotacija predstavljao bi sveobuhvatnu obnovu predsednikovog vodećeg tima, kaže Vadim Denisenko.

Posmatrači pretpostavljaju da bi Serhij Korecki, sadašnji direktor državne naftne kompanije Naftogaz, mogao da preuzme funkciju premijera.

Na pitanje po kojim kriterijumima predsednik bira novog premijera, politikolog Ihor Rejterovič odgovara da je lojalnost glavni kriterijum.

Parlament na margini

Stručnjaci s kojima je razgovarao DW smatraju da će poslanicima na kraju jednostavno biti ponuđen kandidat kojeg je odabrao predsednik, iako Ukrajina ima parlamentarni sistem s predsednikom u kojem je za formiranje vlade nadležan parlament.

"Još jednom se želi pokazati parlamentu da mu je mesto na margini. Od njega se očekuje da jednostavno izglasa ono što mu se ponudi", kaže Rejterovič.

Ipak, parlament sada ima priliku da pokaže da je samostalan politički faktor, budući da mora da potvrdi sve kandidate za novu vladu. Zbog toga bi ova parlamentarna sedmica u Ukrajini mogla da bude veoma zanimljiva.