Diplomate otkrile: Sastanci u Ankari skraćeni da Trampu "ne bi bilo dosadno"

Lideri država članica NATO-a okupiće se sutra i u sredu u Ankari na samitu na kojem će evropske članice preuzeti glavni teret odbrane sopstvenog kontinenta. Planiran je i sastanak šefova država i vlada koji je, prema navodima pojedinih diplomata, skraćen kako američkom predsedniku Donaldu Trampu ne bi postalo dosadno.

Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je nedavno u Briselu da NATO ulazi u novu fazu razvoja.

"Udvostručujemo napore kako bismo NATO učinili onim što je oduvek trebalo da bude – uravnotežen savez sa Evropom koja predvodi sopstvenu odbranu. To je NATO 3.0", rekao je Hegset.

Sjedinjene Američke Države već su započele smanjivanje svog vojnog angažmana u Evropi. Prema novoj strategiji, evropske članice trebalo bi da preuzmu konvencionalnu odbranu kontinenta, dok bi Vašington nastavio da obezbeđuje nuklearno odvraćanje i strateške obaveštajne podatke. SAD planiraju da veći deo svojih vojnih kapaciteta usmere ka indo-pacifičkom regionu.

Veća izdvajanja za odbranu i pritisak na članice

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute poručio je da je sada najvažnije da se obećanja pretoče u konkretne rezultate.

"Povećana ulaganja, veća proizvodnja u namenskoj industriji i kontinuirana podrška Ukrajini doprineće snažnijem NATO-u i većoj bezbednosti svih članica", rekao je Rute.

Na prošlogodišnjem samitu u Hagu sve članice, osim Španije, prihvatile su cilj da do 2035. godine izdvajaju pet odsto BDP-a za odbranu. Od toga će 3,5 odsto biti namenjeno direktnim vojnim izdacima, dok će preostalih 1,5 odsto biti ulaganja povezana sa bezbednošću.

Američki ambasador pri NATO-u Met Vitaker ocenio je da pojedine države prednjače u ispunjavanju obaveza.

"Poljska, nordijske zemlje, baltičke države i Nemačka prednjače, dok neke članice i dalje zaostaju jer ne izdvajaju dovoljno ili nisu na uverljivom putu da ispune obaveze preuzete u Hagu", rekao je Vitaker.

Pod dodatnim pritiskom mogle bi da se nađu Albanija, Češka i Slovenija, koje bi ove godine mogle da izdvajaju manje od ranije dogovorenih dva odsto BDP-a.

Poslednjih nedelja Tramp je ušao u sukob sa više evropskih lidera, optužujući ih da nisu dovoljno podržali američku politiku prema Iranu i upozoravajući da bi Vašington mogao da preispita bezbednosne garancije saveznicima.

Istovremeno, američki predsednik zadržao je dobre odnose sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i izjavio da možda ne bi ni došao na samit da se on ne održava u Turskoj.

Pomoć Ukrajini i završna deklaracija

Na samitu će biti usvojena završna deklaracija u kojoj će saveznici potvrditi posvećenost kolektivnoj odbrani iz člana 5 Severnoatlantskog ugovora.

Prema informacijama koje su dospele u javnost, NATO će najaviti pomoć Ukrajini od ukupno 140 milijardi evra tokom ove i naredne godine. Deo tog iznosa čini već odobren zajam Evropske unije od 60 milijardi evra, dok će ostatak biti obezbeđen kroz nova izdvajanja evropskih saveznika i Kanade.

Administracija Donalda Trampa odlučila je da više neće finansirati vojnu pomoć Ukrajini.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prisustvovaće samitu u Ankari i očekuje da završna deklaracija obuhvati i dodatnu protivvazdušnu i protivraketnu pomoć njegovoj zemlji.

U dokumentu bi, prema dosadašnjim nacrtima, trebalo da bude navedeno da Rusija predstavlja dugoročnu pretnju evroatlantskoj bezbednosti, kao i da Iran ne sme da razvije nuklearno oružje. Saveznici će pozvati Teheran da poštuje slobodu plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Samit u Erdoganovoj predsedničkoj palati

Prema programu, večeras će biti održan prijem za lidere država članica NATO-a i njihove supružnike, kojem će prisustvovati i Volodimir Zelenski, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Južne Koreje Li Džae Mjung.

U sredu će biti održana sednica Severnoatlantskog saveta na nivou šefova država i vlada, koja bi trebalo da traje svega tri sata.

Na marginama samita biće organizovan i forum odbrambene industrije NATO-a, na kojem će učestvovati politički i vojni zvaničnici iz 32 države članice, partnerskih zemalja i predstavnici vodećih kompanija namenske industrije. Očekuje se potpisivanje ugovora vrednih više milijardi evra.

Samit će biti održan u raskošnoj predsedničkoj palati u Ankari, kompleksu sa više od 1.100 prostorija čija je izgradnja koštala više od 500 miliona evra. Turska opozicija ovu palatu smatra simbolom rasipništva i autokratske vlasti predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, podsećajući da je turski Vrhovni upravni sud 2015. godine presudio da je objekat izgrađen protivpravno na zaštićenom šumskom području.