Merkel priznala grešku oko migranata: "Zbog toga jača AfD"; "Evropa je u problemu, Tramp je biznismen"

U razgovoru za "Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung", Merkel je priznala da je njena odluka o prihvatu izbeglica 2015. godine doprinela rastu desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

Takođe je uputila oštro upozorenje o opasnostima nacionalizma, za koji kaže da "ne završava dobro", piše Dojče vele. Nakon što je krajem 2024. objavila memoare i time prekinula trogodišnju tišinu, Merkel se u poslednje vreme sve češće pojavljuje u javnosti i iznosi procene o svetskim političkim akterima.

O američkom predsedniku Donaldu Trampu, s kojim je imala neposredna iskustva tokom njegovog prvog mandata, kaže da razmišlja kao preduzetnik u poslu s nekretninama.

"Zemljište može pripasti samo jednoj osobi. Ako ga dobije neko drugi, ja sam izgubio", istakla je Merkel.

• Stavljeni su na "stendbaj" – EU rekla svoje
• Angela Merkel je rekla "ne"

Prema njenim rečima, Tramp ne može da shvati da u politici ne mora da pobedi samo jedna strana.

"On ne može da zamisli da u politici ne mora da pobedi samo jedna strana, nego obe", rekla je Merkel.

Za njegov drugi mandat u Beloj kući primetila je da "Trampova administracija mnogo jasnije uzima u obzir interese tehnološke industrije".

Na unutrašnjem planu, bivša kancelarka i predsednica CDU izrazila je sumnju u pogledu ponovnog uvođenja vojne obaveze, ukinute 2011. godine za vreme njene vlade. Problem pravičnosti smatra ključnim, podsećajući da je i tada samo manji deo mladića služio vojsku.

"Želim da podsetim da vojnu obavezu nije služilo 85 odsto jedne generacije, nego tek oko 20 odsto", istakla je Merkel, dok sadašnja vlada konzervativaca i socijaldemokrata pokušava da podstakne mlade na dobrovoljno služenje.

Iako je Alternativa za Nemačku (AfD) već nedeljama vodeća stranka u anketama, Merkel brani aktuelnog kancelara Fridriha Merca i njegov kabinet.

"Kako se mogu rešiti svi problemi u vreme kada Sjedinjene Američke Države vode potpuno novu politiku prema Evropi, u vreme rata između Ukrajine i Rusije? U vreme kada tehnološke promene, pre svega veštačka inteligencija, prodiru u živote svih nas?" upitala je Merkel.

Za AfD kaže da "koristi nezadovoljstvo kako bi pokušala da podeli narod na pravi narod i na elitu koju definiše AfD".

Merkel je, kako piše DW, priznala da evropske članice NATO-a u proteklih dvanaestak godina nisu učinile dovoljno za naoružavanje, uprkos obećanju iz 2014. godine da će izdvajati dva odsto BDP-a za odbranu.

• Vraća se Angela; Kreće na Merca?
• Merkelova "udarila" na Trampa?

"Gledajući unazad, nismo bili dovoljno brzi. To je već tada razljutilo predsednika Trampa. Tu smo imali slabu tačku", rekla je bivša kancelarka.

"Širenje nacionalizma u Evropi"

Merkel je uputila i jasno upozorenje zbog jačanja nacionalizma širom Evrope. Primećuje kako se pogled u državama Evropske unije ponovo okreće ka unutra.

"Time se odjednom razlike prema drugima počinju smatrati presudnima za sopstvenu dobrobit. To ne smemo da dopustimo. To poznajemo iz istorije. To ne završava dobro", naglasila je.

Osvrnula se i na svoju verovatno najpoznatiju rečenicu iz 2015. godine, "Mi to možemo", izgovorenu u jeku izbegličke krize.

"Tadašnju humanitarnu vanrednu situaciju uspeli smo da savladamo uz pomoć mnogo ljudi i podrške. Da i danas i dalje imamo problema s ilegalnom migracijom, to uopšte nije sporno", rekla je Merkel.

Zanimljivo je da je njenu rečenicu nedavno preuzeo i sadašnji kancelar Fridrih Merc govoreći o teškim reformama. Na pitanje da li će njegova vlada, koja je na dužnosti tek godinu dana, uspeti u tome, Merkel je kratko odgovorila: "Da."

Na kraju, dala je i mali savet Mercu, koji se nedavno požalio na napade na društvenim mrežama.

"Ja sam se uvek rukovodila Helmutom Kolom. On je rekao da ga niko nije naterao da radi ovaj posao", zaključila je Merkel.