Američki mediji upozoravaju: "Albanija postaje najnovija narkodržava Evrope i pretnja za Balkan"

Taj status nije okončan izbijanjem libanskog građanskog rata 1975. godine, već usponom Asadovog režima u Siriji nekoliko godina ranije. Predsednik Hafez el Asad nikada nije odustao od sirijskih pretenzija na ceo Liban, već je bio zadovoljan da Liban tretira kao posebnu zonu.

Dok je njegovo sponzorstvo terorizma izložilo Siriju američkim sankcijama 1979. godine, njegova autokratija je počela da guši sirijsko društvo, a njegovo prihvatanje državno-dominantnog socijalizma dodatno je izolovalo njegovu ekonomiju. Liban je tada postao spasilačka linija, ventil za smanjenje pritiska koji je omogućavao pranje novca, trgovinu drogom i izbegavanje sankcija. Sirijske elite su mogle da pobegnu u Bejrut na vikend da se opuste, čineći socijalne lišavanja života u Siriji podnošljivijim jer su, barem za elite, bila privremena. Iako je Asadov režim dobio, to je bio parazitski odnos za koji su Libanci na kraju platili cenu.

Ni Liban nije bio jedina mala država koja se našla zarobljena u takvom eksploatatorskom odnosu. Pakistan ostaje malo više od teritorije preko koje Kina može da pere svoje interese. To što je Pakistan i glavni saveznik van NATO-a i privilegovani primalac američke vojne opreme i vazal Kine je neskladnost koja može samo dovesti do katastrofe nacionalne bezbednosti.

Printscreen

Severni Kipar takođe za Tursku igra analognu ulogu ekvivalentnu Libanu za Asadovu Siriju. Baš kao što Sirija ne priznaje niti poštuje libanski suverenitet, tako i Turska odbacuje integritet i suverenitet Kipra. I dok je Sirija transformisala Liban u mafijašku državu – Hezbolah je bio samo jedna od mnogih prisutnih mafija - severni Kipar pod turskom okupacijom je međunarodno središte za pranje novca. Dok je Republika Kipar reformisala svoje finansije i sada uživa u jednom od najtransparentnijih bankarskih sektora u Evropi, odmah preko linije kontrole, turska zona je mesto gde se može naći svaki kriminalac, krijumčar i terorista. Oni koji investiraju u severni Kipar izabrali su ga iz jednostavnog razloga: mogu da deluju nekažnjeno i koriste komplikovan status ostrva da bi stekli uporište za svoje kriminalne poduhvate u Evropi. Na kraju krajeva, Kipar je član Evropske unije.

Međutim, činjenica da je Kipar ostrvo ograničava njegovu korisnost za neke svrhe. Krijumčari droge mogu se uspostaviti u okupiranim zonama, ali kiparska obalska straža i grčka mornarica mogu sprečiti dalju distribuciju.

To je možda razlog zašto se Turska sve više okreće Albaniji. Mala balkanska zemlja nije strana organizovanom kriminalu, ali aktuelni premijer Edi Rama je podigao kriminal u zemlji na novi nivo. Njegova legalizacija uzgoja marihuane pružila je pokriće za pranje profita od droge, jer Albanija postaje evropski centar za drogu ne samo za marihuanu, već i za heroin, kokain i metamfetamine.

Rama se često konsultuje sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, koga otvoreno poštuje. Kao i Erdogan i njegovi saradnici, Rama i njegovi saveznici zarađuju konfiskujući zemljište za izgradnju. Oni koji mu stoje na putu – bivši zamenik premijera Arben Ahmetaj i gradonačelnik Tirane Erion Veliaj – bore se sa lažnim optužbama SPAK-a, orvelovske antikorupcijske snage koja sve više deluje kao Ramina privatna milicija. Stranački nastrojeni američki ambasadori i poslovi sa nekretninama sa Aleksom Sorošem i Džaredom Kušnerom daju Rami osećaj nekažnjivosti.

Ono što se desi u Albaniji neće ostati u Albaniji. Baš kao što je Liban utonuo u haos, namerno ciljanje Raminih protivnika i zagovornika čiste vlade frustrira građane koji su nekada bili najproameričkiji u Evropi. Organizovani kriminal i ekonomija droge daju kriminalcima i teroristima uporište u Evropi. Baš kao što je Asad sponzorisao teroriste u Libanu dok je tražio uverljivo poricanje, Erdogan bi uskoro mogao učiniti isto u Albaniji.

Albanija možda deluje malo, ali Rama predstavlja gangrenu koja mora biti amputirana da se njen otrov ne bi proširio.