"Tramp očajnički želi kraj, ali Iranci odbijaju da mu daju da sačuva obraz"

Oni se plaše da bi takve uvrede mogle postati glavna prepreka stvarnom okončanju rata koji je teško opteretio globalnu ekonomiju, izveštava Politiko.

U srži njihove zabrinutosti je da li je Tramp spreman da pokaže dovoljno poštovanja prema islamističkim liderima Teherana da bi im omogućio da proglase neku vrstu pobede, čak i ako pristanu na američke zahteve koji bi ih vojno oslabili.

Ali Trampova istorija omalovažavanja, ismevanja protivnika i insistiranja da je on pobednik u svakoj situaciji ne uliva nadu onima koji se nadaju da bi diplomatija mogla da okonča rat, prema rečima desetak sadašnjih i bivših američkih i arapskih zvaničnika.

• Tramp: "Iran ne može da ima nuklearno oružje"
• Tramp upozorava Iran: "Ili dogovor ili slede ozbiljne posledice"

Spasavanje obraza

"On očajnički želi da se ovo završi", rekao je visoki zvaničnik iz jedne arapske zemlje Zaliva upoznate sa mirovnim pregovorima. "Ali Iranci za sada odbijaju da mu daju ono što mu je potrebno da sačuva obraz i izađe iz ovoga. Izgleda da ne razume da i oni moraju da sačuvaju obraz."

Kao i nekolicini drugih, zvaničniku je dodeljena anonimnost da razgovara o osetljivim diplomatskim pitanjima. Neki od intervjuisanih ljudi imaju direktno iskustvo sa Iranom i ističu da je spasavanje obraza, iako važno u svim diplomatskim pregovorima, posebno ključno za Irance iz kulturnih i domaćih političkih razloga.

Status pregovora

Državni sekretar Marko Rubio je u utorak naznačio da su razgovori bili usmereni na kreiranje smernica za buduće razgovore. Aksios je kasnije izvestio da pregovarači rade na memorandumu kojim bi se proglasio kraj rata i dalo im 30 dana da razrade sveobuhvatniji dugoročni sporazum.

Visoki zvaničnik Zaliva upoznat sa razgovorima potvrdio je da je postignut napredak ka sporazumu o osnovnom okviru. Upitana o statusu razgovora, portparolka Bele kuće Ana Keli je rekla da se "razgovori nastavljaju".

Majkl Ratni, bivši ambasador SAD u Saudijskoj Arabiji, smatra da bi bilo idealno da Tramp ne kaže ništa dok njegovi izaslanici pregovaraju sa Irancima.

"Bez tvitova, bez javnih komentara, bez pretnji, bez komplimenata. Samo neka njegovi pregovarači pregovaraju", rekao je Ratni. Ali to nije način na koji Tramp obično funkcioniše.

Rat uvredama

Poslednjih nedelja, Tramp je nazvao iranske zvaničnike "ludim kopiladima" i "mentalno bolesnima". Pretio je da će uništiti "celu iransku civilizaciju" i više puta je izjavio da su Sjedinjene Države već pobedile Iran u ratu.

Mnoge od ovih uvreda i pretnji došle su dok Trampovi izaslanici traže pregovaračko rešenje za sukob koji je ugrozio snabdevanje naftom, đubrivom i drugom robom ključnom za globalnu ekonomiju.

Iranci su odgovorili sopstvenim uvredama. Teheran je objavljivao sve, od Lego video snimaka koji ismevaju Trampa do trolovanja na društvenim mrežama. Sredinom aprila, državni Teheran Tajms je objavio da je iranska Nacionalna organizacija za psihologiju i savetovanje "pozvala na procenu mentalnog zdravlja američkih političkih lidera, posebno Donalda Trampa, u interesu svetskog mira".

Istorija nepoverenja

Trampov prezir prema iranskom klerikalnom rukovodstvu datira skoro 50 godina unazad. Delimično ga je podstaknula kriza talaca nakon Iranske revolucije 1979. godine, kada je režim uzeo Amerikance za taoce. Tramp je takođe rekao da bi pristao samo na sporazum bolji od onog koji je predsednik Barak Obama postigao sa Iranom 2015. godine – sporazum iz kojeg se Tramp kasnije povukao.

Teheran, s druge strane, ima malo poverenja u Trampa. Iranski zvaničnici su se osećali izdano nakon što je Tramp odlučio da napusti sporazum iz doba Obame u svom prvom mandatu. Dodatno su uznemireni njegovom politikom u njegovom drugom mandatu, kada je potkopao diplomatske pregovore vojnim udarima. Ovi napadi su desetkovali iranski nuklearni program i ubili mnoge visoke zvaničnike, uključujući vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija.

Hamnej Iranian Supreme Leader'S Office / Zuma Press / Profimedia

Portparolka Bele kuće Ana Keli je rekla da "ono što režim govori u javnosti ne odgovara uvek onome što govori privatno".

"Predsednik će prihvatiti samo sporazum koji stavlja nacionalnu bezbednost Amerike na prvo mesto", dodala je.

Ko je pobednik?

Uobičajeno je da obe strane u diplomatskim pregovorima žele da izađu iz sukoba proglašenjem pobede. Pitanje u ovoj krizi je da li obe strane mogu da se pomire sa činjenicom da druga strana tvrdi da je pobedila, kažu zvaničnici i analitičari.

Nuklearni sporazum iz 2015. godine pokazao je da teheranski režim može da pristane na dogovor iz kojeg i oni i SAD izlaze sa tvrdnjom da su uspešni. Tokom tog procesa Obama i njegovi saradnici su pokazali značajno poštovanje i uzdržanost prema Iranu.

Nasuprot tome, Tramp je insistirao na "bezuslovnoj predaji" Irana. Takođe je postavio zahteve koji prelaze crvene linije Teherana, poput insistiranja da Iran trajno odustane od svog programa obogaćivanja uranijuma.

Iako je iranski režim represivan, ipak mora biti svestan svoje percepcije domaće javnosti, kažu sadašnji i bivši američki i arapski zvaničnici. Ako Tramp insistira da je pobedio Teheran u pregovorima, režim bi mogao delovati slabo, podstičući unutrašnje nemire.

Trampovi zahtevi odražavaju "pogrešnu percepciju da će Iran kapitulirati", rekao je Nejt Svanson, koji je radio na Iranu kao zvaničnik za nacionalnu bezbednost u nekoliko administracija, uključujući i Trampovu. "To se nije dogodilo i neće se dogoditi, bez obzira na to koliki je pritisak stavljen na Iran."

Tokom konferencije za novinare u Beloj kući u utorak, Rubio je priznao da je Iran pokazao visoku toleranciju prema ekonomskim teškoćama, ali je rekao da je američka blokada iranskih brodova i luka pokušaj da se režim dovede do tačke sloma. Takođe je zauzeo ton sličan Trampovom, upozoravajući Iran na "generacijsko uništenje" njegove ekonomije, citirajući repera Ajs Kjuba. "Bolje da se saberu pre nego što se saberu", rekao je Rubio.

Taktika pritiska ili kulturni gaf?

Iranska kultura generalno stavlja ogroman naglasak na spasavanje obraza. Sramota nije samo na pojedincu, već i na njihovoj porodici ili naciji. Mnogi Iranci, čak i oni koji preziru islamistički režim, negoduju zbog prošlog američkog mešanja u njihovu zemlju, kao što je uloga CIA-e u puču 1953. godine koji je ojačao monarhiju.

Neki zagovornici američko-izraelske vojne akcije protiv Irana vide Trampovu retoriku kao neophodnu taktiku osmišljenu da izvrši pritisak na Iran na veće ustupke u vreme kada je neobično slab. Dok Iran drži ključni Ormuski moreuz pod pritiskom, Trampova blokada i njegovo odbijanje da isključi dalje vojne napade daju mu značajnu prednost nad Teheranom, tvrde oni.

"Deo predsednikove strategije izgleda da je prisiljavanje Teherana da bira između spasavanja obraza i gubitka glave", rekao je Behnam Ben Taleblu, iranski analitičar u Fondaciji za odbranu demokratija, tink-tenku koji podržava američko-izraelske napade na Iran.

Neki diplomate koji pažljivo prate razgovore primećuju da Iran, nakon što je godinama posmatrao Trampa, možda više veruje onome što njegovi izaslanici govore privatno nego onome što govori javno. "Pravo pitanje nije da li je Trampov ton važan – jer jeste. Pravo pitanje je da li postoji pozadinski kanal koji to kompenzuje", rekao je jedan arapski diplomata.

Paralele sa Severnom Korejom

Tramp je u prošlosti pokazao da može da pređe sa napada na laskanje protivniku. U nuklearnim pregovorima sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, Tramp je prešao sa ruganja Kimu kao "Malom raketnom čoveku" na izjavu da su se njih dvoje "zaljubili".

Kim i Tramp EPA-EFE/KCNA EDITORIAL USE ONLY

Ipak, uprkos istorijskim susretima licem u lice, Tramp i Kim nikada nisu postigli dogovor, a Severna Koreja je u međuvremenu stalno povećavala svoje zalihe nuklearnog oružja. Neki zvaničnici i analitičari se pitaju da li će Iran usvojiti strategiju Severne Koreje i na kraju težiti nuklearnom oružju, bez obzira na bilo kakav trenutni dogovor sa Sjedinjenim Državama. Na kraju krajeva, Tramp ne preti napadom na Pjongjang.

U svakom slučaju, iransko rukovodstvo "veoma ceni dostojanstvo i poštovanje, uprkos sopstvenom često flagrantnom ponašanju", rekao je bivši visoki zapadni zvaničnik koji je radio sa iranskim kolegama. "U njihovim očima, divlji komentari iz Trampove Bele kuće obezvređuju SAD i potvrđuju njihov osećaj sopstvene vrednosti u suočavanju sa dekadentnim i nemoralnim protivnikom."