Otvara se novi front, i to na Mediteranu?

"Takvi potezi rizikuju narušavanje postojeće osetljive ravnoteže i prete povećanjem napetosti na ostrvu", rekao je zvaničnik turskog ministarstva krajem prošle sedmice, odmah nakon što su Francuska i Grčka potpisale sporazum.

"Ponavljamo da bi ove inicijative mogle predstavljati buduće bezbednosne rizike grčkoj administraciji Kipra te da bi se trebalo suzdržati od koraka koji bi mogli potkopati regionalnu stabilnost", nastavio je isti turski zvaničnik.

Njegova izjava smatra se odgovorom na prošlonedeljnu izjavu Nikosa Hristodoulidesa, predsednika Kipra, da će Francuska moći da rasporedi trupe u Republici Kipar.

Podseć se da ni Pariz nema već duže vreme dobre odnose s Turskom zbog njenog delovanja na prostoru Levanta tokom rata u Siriji i u Libiji.

• Otkrivena trenutna situacija na Kipru: U jednom delu zemlje i dalje vanredno VIDEO
• Pripremaju se za rat?; Makron stigao na "Šarl de Gol": "Nećemo trpeti sukobe" VIDEO
• Turska šalje borbene avione F-16 na Kipar

Francuski predsednik Emanuel Makron u utorak je komentirao da ne bi smelo biti "nikakve sumnje" u predanost Francuske da podrži Grčku protiv "svih pretnji", što se u Ankari uveliko tumači kao prikriveno upućivanje na Tursku. 

Grčka je poslednjih meseci takođe produbila saradnju sa Izraelom, dodatno podstičući zabrinutost Ankare zbog okruženosti u regionu.

Kipar je strateški važno ostrvo

Kipar je strateški važno ostrvo u istočnom Mediteranu, udaljeno 47 nautičkih milja od Turske, 65 od Sirije, 67 od Libanona i 125 od Izraela. 

Na početku američko-izraelske agresije na Iran, 1. marta, iranska bespilotna letelica Šahed pogodila je britansku bazu Akrotiri. Veruje se da ju je ispalio Hezbolah iz Libana jer je Kipar u dobrim odnosima s Izraelom.

Panos Tasiopoulos u tekstu "Istočni Mediteran: Ispod plavih voda snažne struje preoblikuju ravnotežu", objavljenom u časopisu European View (online 20. aprila), zaključuje: "Istočni Mediteran nije samo najistočnija spoljna granica EU, nego i vrata prema Bliskom istoku, Zalivu, Magrebu, Balkanu i, iza njih, istočnoj Evropi, Crnom moru i Kavkazu. U tom smislu označava granicu između zone mira i zone sukoba. Njegova važnost nadilazi geopolitiku i proteže se na temeljne geoekonomske interese."

London je nakon napada na američku bazu bio izuzetno spor u dovođenju vojne pomoći, dok su države članice EU reagovale promptno: prva, razumljivo, Grčka, ali zatim Francuska, Italija, Španija, HOlandija, čak i Ukrajina. 

Sledeći korak bilo je lako predvideti, Hristodoulides je 19. marta u Briselu zatražio "otvorenu i iskrenu raspravu" o budućnosti britanskih baza na ostrvu, jer bi mogle predstavljati pretnju bezbednosti.

Odgovor Londona opet je kasnio, pa je tako tek 12. aprila rečeno da je "pravni status suverenih baznih područja čvrst kao stena", iako razumeju određene napetosti.