"Merc je slab i nepouzdan"

Iako nije prvi put da Merc poziva Sirijce da se vrate kući kako bi pomogli u obnovi svoje zemlje nakon dugog i brutalnog građanskog rata koji je završen 2024. godine, njegove najnovije izjave izazvale su šire kritike zbog svoje specifičnosti i okruženja u kojem su izrečene – zajedno sa sirijskim predsednikom Ahmedom al Šarom u Berlinu.

"Ono što ostaje jeste figura bez plana, bez pravne osnove – i bez poštovanja za toliko ljudi koji su deo našeg društva", rekao je poslanik Socijaldemokratske partije (SPD) Ajdan Ozoguz za briselski Politiko.

Članovi SPD-a, Mercovog koalicionog partnera levog centra, postali su frustrirani strogim migracionim politikama kancelara, od sklapanja dogovora sa talibanskim režimom koji dozvoljavaju Berlinu da deportuje migrante u Avganistan do odbijanja tražilaca azila na nemačkim granicama.

• Merc: "Napustite Nemačku"
• Merc zagrmeo: "To je masivna eskalacija s neizvesnim ishodom"

Mercovo udaljavanje od inkluzivnog pristupa bivše konzervativne liderke Angele Merkel – koja je primila 1,2 miliona izbeglica i tražilaca azila 2015. i 2016. godine – imalo je za cilj da zaustavi  uspon krajnje desnice, sa sumnjivim uspehom. Njegovi konzervativci su u nacionalnim anketama izjednačeni sa krajnje desničarskom strankom Alternativa za Nemačku (AfD).

Nakon najnovijeg talasa kritika, kancelar je pokušao da umanji značaj svoje izjave. Cifru od 80 procenata, objasnio je, ranije je izneo Al-Šara, dok je sam Merc ostao "svestan obima zadatka". Al Šara je kasnije, međutim, negirao tu tvrdnju, rekavši publici u Londonu da "nisam to rekao. To su rekli drugi, kancelar".

Hakan Demir iz SPD-a, poslanik koji se fokusira na migracije, nazvao je prepirku neozbiljnom.

"(Merc) samo iznosi stvari, a kasnije ih vrać. Iza toga stoji strategija. On želi da uzburka stvari i možda pokaže biračima da je on tvrd momak."

Nasuprot tome, Mercovi krajnje desničarski protivnici su ga kritikovali kao slabog i nepouzdanog.

"Manje od 24 sata nakon što je objavio svoj plan da deportuje 80 odsto Sirijaca, Merc se već povlači", objavila je na Iksu Alis Vajdel, jedna od liderkinja AfD-a. "Prava akcija deportacije će se dogoditi samo sa AfD-om."

Demografski pritisak

Ekonomisti su podvukli važnost sirijske radne snage za nemačku ekonomiju.

Oko 60 odsto sirijskih izbeglica koje su stigle 2015. i 2016. godine sada je zaposleno, prema podacima nemačke agencije za rad. Stopa zaposlenosti među nemačkim državljanima iznosi 71 odsto.

Skoro svaki treći zaposleni Sirijac radi u sektorima koji se bore da popune otvorena radna mesta, uključujući zdravstvenu zaštitu, prema podacima Nemačkog ekonomskog instituta (IW). Sirijski stručnjaci, u međuvremenu, čine najveću grupu stranih lekara, sa 5.745 lekara i oko 2.000 medicinskih sestara, prema podacima Nemačkog udruženja bolnica.

Prosečna starost sirijskih novopridošlih je 27 godina i očekuje se da će pomoći u smanjenju demografskog pritiska u narednim godinama, kako stanovništvo rođeno u Nemačkoj stari. Do 2029. godine, očekuje se da će se oko 5,1 milion bejbi bumera penzionisati, a samo 2 miliona ljudi će se pridružiti tržištu rada, rekao je istraživač IW Fabijan Semsarha za Politiko.

"Iako nisu došli kao ekonomski migranti, sirijsko stanovništvo je pomoglo u smanjenju demografskog pritiska u Nemačkoj", rekao je on, dodajući da bi njihovo prisiljavanje da se sada vrate kući otežalo privlačenje specijalizovanih stranih radnika u budućnosti.

Mercov portparol, Stefan Kornelijus, u sredu je pokušao da ublaži ranije komentare kancelara, rekavši da vlada cilja na povratak onih koji nisu radili ili nisu bili dobro integrisani.

Ali, dodao je, "jasno je da je, kada se građanski rat završi, došlo vreme za povratak i da prestaju da važe razlozi za zaštitu". Odbio je da pruži konkretne brojke.

Približno 1,23 miliona ljudi sirijskog porekla registrovano je u Nemačkoj krajem 2024. godine. Od njih, 246.320 je steklo nemačko državljanstvo, ostavljajući blizu milion sirijskih državljana u Nemačkoj u opasnosti da budu pogođeni predloženom politikom povratka velikih razmera.

"Poniženje i bes"

Dok je kolaps autokratskog režima Bašara el Asada krajem 2024. godine izazvao slavlje među velikim delovima sirijske dijaspore širom Evrope, mnogi su ostali oprezni u pogledu mogućnosti povratka kući.

U prvih 10 meseci 2025. godine samo 6.502 sirijska državljanina su dobrovoljno napustila Nemačku, prema podacima koje je objavio Süddeutsche Zeitung.

"Većina želi da sačeka i vidi kako će se situacija razvijati – i sa režimom i sa prelaznom vladom – pre nego što donese odluku o povratku", rekao je Antonios Hazim, koji boravi u Nemačkoj od 2016. i volontira u sirijskoj organizaciji zajednice.

"Kontinuirani osećaj nesigurnosti i ponavljajuće nasilje u različitim regionima donekle je umanjilo očekivanja", dodao je Hazim, 31 godinu, koji trenutno završava master studije na Tehničkom univerzitetu u Berlinu.

Hazim je rekao da se neće vratiti u Siriju sve dok je na vlasti islamistički režim i izrazio je zabrinutost zbog šire političke klime u Nemačkoj i rastuće podrške antiimigrantskoj politici.

"Pre svega, osećam osećaj poniženja, a ponekad i besa zbog onoga što kancelarka izgleda predlaže. Mnogo toga mi deluje kao simbolična politika“, rekao je. "Ali postoji i velika neizvesnost oko toga šta će doneti naredne dve ili tri godine."