Netanjahu u ćorsokaku; Izraelci priznali: "Plan za smenu vlasti u Iranu je propao"

Prema tvrdnjama dva izvora upoznata sa situacijom, prevladavajuće mišljenje unutar izraelske vojne obaveštajne službe Aman jeste da rat još uvek nije stvorio uslove za skoro svrgavanje vlasti u Iranu. Izgleda da vazdušna kampanja, otkako su SAD i Izrael pokrenuli rat 28. februara, nije značajno narušila vlast u Teheranu.

"Režim je oslabljen, ali nismo videli masovna dezerterstva ili pukotine, niti bilo kakav pravi pokazatelj gubitka kontrole. Ovo pokazuje otpornost sistema koji je građen 47 godina s namerom da preživi", izjavio je za Financial Times Raz Zimt, bivši stručnjak za Iran u Amanu, a sada analitičar na Institutu za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu.

S obzirom na to da američki predsednik Donald Tramp signalizira želju za okončanjem neprijateljstava, izraelske vazdušne snage u narednim danima prioritet daju isključivo vojnim ciljevima, umesto onih čiji je direktni cilj destabilizacija države. Mete uključuju preostala postrojenja za proizvodnju projektila i odbrambenu industriju, a zabeleženo je ubrzanje napada na fabrike oružja u poslednjih 48 sati. Izrael je takođe potvrdio ubistvo komandanta mornarice iranske Revolucionarne garde.

• Izraelska vojska pred kolapsom; General upozorava: "Nemamo dovoljno vojnika"
• Iran oborio "Tomahavk"; "Vojska se raspada"; U rat ulazi i moćni princ? FOTO/VIDEO

Za razliku od početnih, ambicioznih izjava Netanjahua i Trampa, izraelska vojska je od samog početka smatrala da je smena vlasti samo putem vazdušne kampanje neverovatna, ako ne i nemoguća.

"Vojska je vladi poručila: 'Ovo se neće desiti preko noći i biti gotovo'. Promena režima će uvek biti veoma, veoma, veoma teška", naveo je jedan od izvora upoznatih sa internim razgovorima u izraelskoj vladi.

Kako bi smena režima uopšte imala šanse, vazdušna kampanja je morala da deluje paralelno sa dugotrajnim naporima Mosada da podrije sistem na terenu. Plan je uključivao stvaranje uslova za ulične proteste i podršku kurdskim milicijama na severu, u nadi da će to izazvati opšti haos i narodnu pobunu.

"Dekapitacija" vrha bez konačnog pada

Ova strategija je rezultirala planovima koji su kao apsolutni prioritet postavili obezglavljivanje vlasti. Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei ubijen je već u prvom valu napada na početku rata. Ubrzo su ubijeni i ministar odbrane, šef Revolucionarne garde, načelnik generalštaba, te desetine drugih zvaničnika.

Izrael je nastojao dodatno da destabilizuje sistem likvidacijom Alija Laridžanija 17. marta, glavnog iranskog bezbednosnog zvaničnika. Očekivalo se da će on imati ključnu ulogu u eventualnom diplomatskom rešavanju sukoba, naročito nakon što je Hameneijev sin i novi vrhovni vođa Modžtaba nestao iz javnosti.

• Više od milion vojnika na nogama; Iran spreman za kopneni rat
• Iranci imaju novu taktiku: "Razmatramo učinkovitu akciju – otmice"
• Još jedna država ulazi u rat? "Mogli smo da zauzmemo Teheran za 72 sata"

Ipak, gotovo četiri nedelje od početka rata, vojna obaveštajna služba došla je do zaključka da nemilosrdni američko-izraelski napadi nisu bitno povećali šanse da vlast padne pre kraja sukoba.

Visoki oficiri IDF-a sada izbegavaju da govore o kolapsu Islamske Republike kao cilju i umesto toga spominju "degradaciju" vlasti i njenih vojnih kapaciteta, što javno karakterišu kao svoj veliki uspeh. S druge strane, Netanjahu i dalje insistira da je cilj rata "stvoriti uslove" kako bi iranski narod ustao i iskoristio taj trenutak.

U vidnom odstupanju od visokih ambicija s početka sukoba, izraelski zvaničnici i analitičari sada na smenu vlasti gledaju kao na dugoročni, posleratni cilj, uvereni da će Iran iz sukoba izaći drastično siromašniji i slabiji.

"Kolaps režima se ne dešava u minutima, satima ili danima, to je proces. Ipak, u svakom važnom segmentu, ekonomskom, političkom i u pogledu sposobnosti održavanja kontrole, ovaj režim evidentno ide silaznom putanjom", zaključio je jedan od izraelskih izvora za Financial Times.