Opasna taktika Izraela; Neki od iranskih moćnika pre smrti dobili poziv: "Znamo sve o tebi. Na crnoj si listi"

Ali Laridžani, jedan od najviših iranskih bezbednosnih zvaničnika, samouvereno se pojavio među pristalicama režima u centru Teherana u petak, izveštava "Volstrit žurnal". U tamnom kaputu i ​​sa naočarima za sunce, delovao je kao čovek koji kontroliše situaciju, iako je već bio označen kao jedna od glavnih meta.

"Hrabri ljudi, hrabri zvaničnici i hrabri lideri – takva kombinacija se ne može pobediti", rekao je na društvenim mrežama.

Samo četiri dana kasnije bio je mrtav. U ranim jutarnjim satima u utorak, izraelske obaveštajne službe su ga locirale u skrovištu na obodu Teherana i likvidirale ga preciznim raketnim napadom.

Još jedan udarac je usledio istog dana. Zahvaljujući dojavi običnih građana, Izraelci su otkrili gde se nalazi Golamreza Sulejmani, komandant ozloglašene milicije Basidž. On i nekoliko njegovih najbližih saradnika bili su u šatoru u šumovitom delu Teherana, mestu gde su bili primorani da se povuku nakon što su im baze uništene tokom nekoliko dana. Ubrzo je i on ubijen.

Strategija iscrpljivanja: Hiljade meta, hiljade žrtava

Od samog početka rata, izraelski i američki lideri su jasno stavili do znanja da cilj nije samo vojna pobeda, već i stvaranje uslova za kolaps iranskog režima. Ubistva ključnih ličnosti predstavljaju važnu prekretnicu u toj strategiji.

Prema dokumentima koje je dobio "Volstrit žurnal", Izrael sprovodi izuzetno opsežnu i sistematsku kampanju. Cilj nije samo uništavanje infrastrukture, već i demontaža celog bezbednosnog aparata - od vrha do najnižih nivoa.

Iranian Supreme Leader'S Office / Zuma Press / Profimedia

Do sada je oko 10.000 projektila ispaljeno na hiljade ciljeva, uključujući više od 2.200 povezanih sa Revolucionarnom gardom, Basidžom i drugim bezbednosnim strukturama. Procene ukazuju da su hiljade ljudi poginule i ranjene.

Izraelska taktika se zasniva na stalnom pritisku: snage bezbednosti se prvo teraju iz svojih sedišta, zatim prate do mesta okupljanja, a potom do improvizovanih skrovišta gde ponovo postaju mete. Cilj je da se iscrpe, destabilizuju i pokažu stanovništvu da više nisu nedodirljivi.

Podela uloga: SAD i Izrael napadaju različite mete

Rat je počeo snažnim udarcem u samo srce režima atentatom na vrhovnog vođu Alija Hamneija, a u saradnji sa SAD, ključni iranski raketni sistemi i protivvazdušna odbrana su brzo uništeni.

Usledila je jasna podela zadataka. Dok su se Sjedinjene Države fokusirale na vojnu i industrijsku infrastrukturu, Izrael je preuzeo operacije usmerene na unutrašnju kontrolu režima – policiju, specijalne snage i paravojne formacije.

Drugog dana, izraelski avioni su počeli sistematski da uništavaju komandne centre Revolucionarne garde, Basidža i specijalne policije. Gađali su sve, od elitnih jedinica zaduženih za zaštitu prestonice do lokalnih policijskih stanica u naseljima Teherana. Kako su njihove baze uništavane, iranske vlasti su aktivirale rezervni plan: okupljanje snaga u sportskim objektima. Ali izraelska obaveštajna služba je brzo otkrila ovu taktiku.

• Obezglavljivanje iranskog režima: Ubijen još jedan
• Pronađena zamena za Laridžanija
• Netanjahu poslao poruku Irancima: "Slavite. Nadgledamo vas iz vazduha" VIDEO

Izrael je pratio kretanje i čekao da se objekti popune pre nego što ih napadne. Među najtežim udarcima bio je napad na stadion Azadi, gde su ubijene stotine pripadnika bezbednosnih snaga i vojske.

Slične scene su zabeležene i na drugim lokacijama, gde su nakon udara tela pripadnika obezbeđenja ležala ispred zgrada. Istovremeno, bolnice su bile prepune ranjenika. Prema svedočenjima, snage bezbednosti su čak i istiskivale civile kako bi napravile mesta za svoje ljude.

Iranske vlasti su javno prikazivale napade kao udare na civilne mete, dok su prikrivale prisustvo snaga bezbednosti na tim lokacijama.

Psihološko ratovanje: Pretnje komandantima i slom morala

Pored fizičkih napada, Izrael vodi intenzivan psihološki rat. Obaveštajni oficiri su direktno kontaktirali iranske komandante, upozoravajući ih da će, ako ne stanu uz narod u slučaju pobune, deliti sudbinu svojih pretpostavljenih.

Na jednom snimku razgovora, agent direktno kaže: "Znamo sve o vama. Vi ste na crnoj listi." Komandant odgovara gotovo očajnički, tvrdeći da on nije neprijatelj i moleći za pomoć.

Takve operacije su dodatno narušile moral. Mnogi pripadnici snaga bezbednosti više se ne osećaju bezbedno čak ni u svojim bazama, pa spavaju u vozilima, džamijama ili improvizovanim skloništima.

Pod stalnim napadima, bezbednosne strukture su prinuđene da improvizuju. One se useljavaju u škole, sportske hale, pa čak i u stambene zgrade. Neki se kriju ispod mostova ili u autobusima, dok stanovnici često napuštaju zgrade iz straha da ne postanu mete.

Tanjug/AP/Altaf Qadri (STF)

Istovremeno, svakodnevni život počinje da se raspada. Policija je delimično paralizovana, istrage su obustavljene, građani nisu u stanju da reše čak ni osnovne slučajeve, a trgovcima se savetuje da zatvore pre mraka jer bezbednost više nije zagarantovana.

Uprkos tome, režim nastavlja da kontroliše ulice. Snage bezbednosti prete da će upotrebiti smrtonosnu silu kako bi zaustavile proteste, a mnogi građani veruju da bi pokušaj ustanka u ovom trenutku bio samoubistvo.

Dronovi i izveštavanje građana: Nova faza rata

Kako se kampanja razvijala, Izrael je dodatno proširio operacije. Flote dronova su raspoređene, kružeći iznad Teherana i drugih gradova, ciljajući kontrolne punktove i blokade puteva.

Ovi precizni napadi često su vođeni dojavama običnih Iranaca. Dronovi bi pogađali manje mete, po nekoliko pripadnika snaga bezbednosti istovremeno, ali kontinuirano, stvarajući stalni pritisak i osećaj nesigurnosti. Desetine kontrolnih punktova su uništene širom prestonice, uključujući ključne puteve i trgove.

Uprkos svemu, konačni ishod ostaje neizvestan. Iran je ograničio pristup internetu i strogo kontroliše informacije, što otežava nezavisnu procenu stvarne situacije.

Vojni stručnjaci upozoravaju da je izuzetno teško srušiti režim samo vazdušnim napadima. Ako preživi, iranska vlada bi mogla da izađe iz sukoba još radikalnija i opasnija.

S druge strane, izraelske procene ukazuju na to da kombinacija ekonomskog kolapsa i rastućeg nezadovoljstva gura režim ka neizbežnom kolapsu, bilo tokom rata ili u periodu koji sledi. Ali ključ ostaje u rukama samih Iranaca.

"Oni gledaju kako se sistem raspada pred njihovim očima. Ali za potpuni preokret biće potrebno još mnogo udaraca", kaže analitičar Farzin Nadimi.