Prognoza naučnika koja ledi krv: Ovo je nagori scenario; Dobićemo signal za potpuni kolaps sistema

Kako su pojasnili, moguć je kolaps sistema tzv. atlantske meridionalne prevratne okeanske cirkulacije (AMOC) koji održava klimu Evrope relativno blagom.

Rad naučnika sa "Institute for Marine and Atmospheric Research" na Univerzitetu u Utrehtu objavljen je u časopisu "Communications Earth & Environment" i zansiva se na do sada najdetaljnijim računarskim simulacijama Atlantskog okeana.

Novo istraživanje pokazuje da bi promene u putanji Golfske struje mogle poslužiti kao svojevrsni "rani alarm" za kolaps AMOC-a. 

Prema simulacijama holandskog tima, Golfska struja mogla bi naglo da promeniti položaj oko 25 godina pre kolapsa cirkulacije.

Neki radovi sugerišu međutim, da je AMOC već znatno oslabio u poslednjih stotinjak godina te da je danas verovatno najslabiji u najmanje hiljadu godina. 

Globalne posledice

Ipak, kolaps tog sistema imao bi globalne posledice. U mnogim delovima Evrope zime bi postale hladnije, dok bi se u tropskim područjima promenili obrasci padavina. 

Monsuni u Africi i Aziji mogli bi se poremetiti, što bi uticalo na snabdevanje hranom za milijarde ljudi. Istovremeno bi nivo mora uz istočnu obalu Severne Amerike mogao naglo da poraste.

Zbog toga naučnici pokušavaju da pronađu rane znakove upozorenja koji bi signalizirali približavanje kritične točke, tzv. tipping point - pragu nakon kojeg promene postaju nagle i teško zaustavljive.

Pad od 10-ak stepeni Celzijusa

Ivica Vilibić, okeanograf sa hrvatskog Instituta Ruđer Bošković kaže da bi kolaps AMOC-a u severozapadnoj Evropi, a posebno u Škotskoj i uz obale Norveške, doneo prosečan pad temperature za nešto manje od deset stepeni.

"Drugim rečima, klima u tim krajevima bila bi slična klimi na sličnim geografskim širinama uz istočnu obalu severne Amerike, na primer u području Njufaundlenda. Ta anomalija temperature naglo bi se smanjivala prema srednjoj Evropi, dok bi područje Sredozemlja, a time i Hrvatske, bilo 'netaknuto', barem u smislu prosečnih temperatura, dok bi padavina bilo nešto više, budući da bi se promenile putanje ciklona nad Atlantikom“, objasnio je on.

Golfska struja već se seli

Novo istraživanje fokusira se na Golfsku struju, snažnu površinsku struju koja teče uz istočnu obalu SAD-a pre nego što skrene prema Evropi. Ona je deo AMOC-a, ali i zaseban suistem kojim upravljaju i vetrovi i rotacija Zemlje.

U modelu su istraživači postupno slabili AMOC i pratili reakciju Golfske struje. Kako je cirkulacija slabila, struja se postupno pomerala prema severu i u modelu se tokom dužeg razdoblja pomerila oko 133 km.

Zatim je usledio nagli skok - u samo dve godine njena putanja pomerila se dodatnih 219 kilometara prema severu. 

Signal 25 godina pre kolapsa

Najzanimljiviji nalaz studije je da se taj nagli pomak dogodio oko 25 godina pre početka kolapsa AMOC-a.

"Otkrili smo da se Golfska struja ponaša poput ranog upozorenja za kolaps cirkulacije", objasnili su autori studije. "Nagli pomak njene putanje može da signalizira da se sistem približava kritičnoj tački."

Drugim rečima, promene u jednoj poznatoj okeanskoj struji mogle bi otkriti šta se događa u mnogo većem sistemu dubinskih struja.

Zanimljivo je da neka posmatranja pokazuju da se Golfska struja u poslednjih nekoliko decenija zaista pomerila nešto severnije.

Istraživači su takođe primetili slabljenje dubinske struje Deep Western Boundary Current koja teče ispod Golfske struje i predstavlja važan deo AMOC-a. Takva podudaranja između modela i merenja naučnici nazivaju "otiscima prsta" klimatskog sistema.

Kolaps možda već do sredine veka?

Važno je naglasiti da to ne znači da je kolaps neizbežan niti da će se dogoditi uskoro, piše Index. 

Klimatski modeli pokazuju različite scenarije. Neki sugerišu da bi AMOC mogao da kolabira već sredinom veka ako emisije staklene bašte nastave da rastu, dok drugi predviđaju sporije slabljenje bez potpunog kolapsa.