Borelj optužio Trampa: "Konflikt na Bliskom istoku nastao zbog odsustva njegove strategije"

Borelj je upozorio da jedino ekonomski pritisak može da zaustavi predsednika SAD.

"Jedina stvar koja može da zaustavi Trampa je porast kamatne stope dolara, rast inflacije i njegovi interni problemi. To je upravo ono što Iran nastoji da postigne svojim odgovorom", kazao je on u intervjuu za špansku televiziju RtvE.

Prema Boreljovim rečima, američki predsednik je ušao u rat sa Iranom bez jasnog plana, uvučen od strane izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji je već odlučio da napadne iranski režim.

• Jeziva pretnja: Udarićemo ih veoma jako; Modžtaba preživeo dva napada?; NATO i Britanci digli avion FOTO/VIDEO

"Tramp nije imao drugi plan osim da bombarduje Iran i vidi šta će se desiti", izjavio je on.

Španski diplomata, koji je aktuelni predsednik Centra za međunarodne poslove u Barseloni (CIDOB), upozorio je da bi sukob mogao dodatno da destabilizuje Bliski istok i podsetio je da su pokušaji promene režima silom već propali u Avganistanu i Iraku.

"Da li oni zaista misle da će tako da promene iranski režim?", upitao je Borelj i dodao da Tramp ostavlja utisak da je na "mentalnom nivou desetogodišnjaka", i "patološki narcis", koji jednog dana brani jedan stav, a sledećeg suprotan.

Bivši šef spoljne politike EU takođe je upozorio da bi rat sa Iranom mogao da izazove globalnu energetsku krizu, tačnije da poremeti snabdevanje naftom i gasom.

• Brutalna pretnja Trampa: "Gledajte šta će se danas desiti tim poremećenim ološima"

"Ono što SAD i Izrael rade jeste stvaranje globalne energetske krize", ponovio je on. Borelj je podsetio na presedan naftne krize iz 1973. godine, kada su arapske zemlje ograničile snabdevanje Zapada, a cena sirove nafte četvorostruko porasla.

"Još nismo došli do tog scenarija, ali ako se zatvori Ormuski moreuz, četvrtina svetske nafte i mnogo veća količina gasa prestali bi da dospevaju na tržište", upozorio je zvaničnik.

Borelj je ukazao da bi bila potrebna pomorska operacija velikog obima da bi se moreuz zadržao otvorenim. "Neko bi morao da tamo pošalje ratni brod, a to mogu da budu jedino SAD", rekao je on.

Borelj je u tom kontekstu insistirao na tome da vojna eskalacija, ne samo da preti da proširi bliskoistočni konflikt, već i da izazove globalne ekonomske posledice.

"Najmoćnija sila sveta ne može da pokrene ovakav rat a da ne predvidi njegove efekte", zaključio je on.

Borelj je takođe oštro kritikovao unutrašnje podele u Evropskoj uniji u vezi sa sukobima na Bliskom istoku, navodeći da je EU decenijama bila podeljena po ovom pitanju, a da je rat u Gazi dodatno istakao te razlike. Bivši visoki predstavnik EU za spoljnu politiku je istakao da su zemlje poput Španije, Irske, Belgije i Slovenije zauzele kritičnije stavove u vezi sa akcijama Izraela u Gazi nakon napada Hamasa, dok su ostale evropske vlade izbegle da preduzmu taj korak.

• "Bejrut će se pretvoriti u Pojas Gaze"

Prema njegovim rečima, ove razlike su postale još izraženije u aktuelnom ratu, u kojem je "samo Španija imala hrabrost da kaže da je to bio napad na međunarodno pravo".

Borelj je takođe doveo u pitanje određene stavove unutar institucija EU, posebno izjave predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i istakao da je "evropska kakofonija" delimično posledica izjava Komisije o pitanjima koja su van njenog delokruga. Španski diplomata smatra da je stav Evrope o ratu u Gazi ozbiljno oslabio njen međunarodni kredibilitet.

"Svet ne vidi Evropu kao moralni svetionik. Ako smo ikada i bili, taj svetionik je zakopan pod ruševinama Gaze", naveo je on, dodajući da je nedostatak efikasnih sankcija protiv Izraela narušio autoritet Evrope u odbrani ljudskih prava.