Sančez: "Treba ukinuti pravo veta u UN"

U intervjuu za elDiario, Sančez je govorio o doslednosti svoje spoljne politike i kritikovao predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen.

"Kada smo rekli 'ne ratu', pojavio se talas ponosa što smo Španci, ne samo unutar naše zemlje, već i u mnogim društvima širom planete", rekao je španski premijer.

Po njegovom mišljenju, odgovor na "reakcioni talas u Španiji, Evropi i svetu" je odgovornost progresivne koalicione vlade.

• Tenzije na relaciji Berlin-Madrid: Španci besni; "Merc je dva puta zvao Sančeza, ali on se nije javio"
• Nova kriza saveznika: Madrid i Vašington na ivici diplomatskog sukoba

Stav o ratu u Iranu

Na pitanje da li je zabrinut zbog odmazde predsednika SAD Donalda Trampa protiv Španije, Sančez je odgovorio odrično.

"Stav Španije je bio dosledan tokom svih ratova koje smo doživeli u poslednjih pet godina: Putinov u Ukrajini, onaj u Gazi... Branjenje međunarodnog prava je dosledan stav španske vlade.

Drugo, mi pripadamo Evropskoj uniji, a Evropska komisija je bila veoma jasna po ovom pitanju. I konačno, mislim da prisila nije put. Biti saveznik Sjedinjenih Država ne znači pristajanje na sve." Sančez kaže da unutar Evropske unije nije postojao zajednički stav kao u slučaju Ukrajine, ali da je Španija uvek zadržavala isti stav.

"To je stav doslednosti koji je povezao ne samo sa nekim evropskim vladama, koje su poslednjih dana promenile svoj stav, već i sa velikim delom evropskog društva i javnog mnjenja, koje je protiv rata koji neće doneti ništa dobro i koji nas vraća u 2003. godinu, kada se dogodio rat u Iraku."

Bliski istok 

"Biće političkih projekata koji brane rat u Iranu, ali mislim da nisu ništa naučili i da nastavljaju da prave greške u svemu", rekao je on. Opoziciji, koja ga optužuje za njegovo "ne ratu" kao predizborni trik, Sančez podseća da rat nije izazvala Španija.

"To je bio rat koji su jednostrano pokrenule dve nacije. Štaviše, mi smo dosledni spoljnoj politici koju vodimo skoro osam godina na vlasti. Nećemo rešiti situaciju nestabilnosti na Bliskom istoku takvom flagrantnom nezakonitošću. Teško je predvideti koliko bi rat mogao da traje", kaže Sančez.

"Juče smo čuli predsednika Sjedinjenih Država kako kaže da od rata nije ostalo mnogo. Sada kada i opozicija predlaže socioekonomske mere za ublažavanje njegovog uticaja, mislim da je najmanje opterećujuća mera i ona koja spasava najviše života 'ne ratu'. Neka se ovaj rat završi što je pre moguće."

Kritikovao Fon der Lajen

Na pitanje o izjavi Ursule fon der Lajen da Evropi treba realnija spoljna politika i da ne može da se oslanja na sistem zasnovan na pravilima, Sančez kaže da se Španija može složiti sa nekim elementima njenog govora, kao što je trgovinska politika, ali da se oseća "mnogo udobnije sa pristupom koji je izneo predsednik Saveta, Antonio Kosta".

"Svet od juče je svet bez pravila. Dilema nije stari poredak naspram novog poretka, već međunarodni poredak naspram međunarodnog nereda, koji nas je doveo do dva svetska rata. Svet se menja, ali vrednosti i principi Evropske unije ne bi trebalo da se menjaju", rekao je. Potvrdio je da ga Fon der Lajen nije zvala pre svog govora, ali da je razgovarao sa Kostom u ponedeljak.

Sančez se zalaže za ukidanje prava veta u Ujedinjenim nacijama.

Savet bezbednosti UN Adam Gray / Getty images / Profimedia

"Nije neuobičajeno da su dve stalne članice Saveta bezbednosti Rusija i Sjedinjene Američke Države, koje su trenutno dve sile koje unose mnogo nestabilnosti u svet ratovima u Ukrajini, a takođe i u Iranu. Ako reformišemo sistem Ujedinjenih nacija, moraćemo da uključimo velike nacije poput Indije, afričkog kontinenta, Kine ili Brazila, sa mnogo širom zastupljenošću."

Evropska odbrana

Na pitanje da li su SAD i dalje saveznik s obzirom na pretnje aneksije Grenlanda, Sančez je odgovorio da jačanje transatlantskih odnosa sada uključuje jačanje evropskog stuba: ekonomskog rasta, bezbednosti i zajedničke odbrane.

"SAD su već jasno stavile do znanja da evropska bezbednost mora pasti na leđa Evropljana", dodaje on.

Kao primer, navodi protivljenje Španije izdvajanju 5% BDP-a za odbranu.

"Zašto? Zato što to neće stimulisati niti ojačati evropsku odbrambenu industriju, već će nas učiniti mnogo zavisnijim od američke industrije."

On smatra da umesto povećanja vojnog budžeta, potrebna je veća koordinacija i efikasnost u odbrambenim rashodima, ali da se Evropa mora fokusirati na stvaranje bogatstva i rešavanje zadataka kao što su unija tržišta kapitala i jedinstveno energetsko i digitalno tržište.

Sančez se takođe protivi planu Francuske da poveća svoj nuklearni arsenal.

"Ne želimo svet sa više nuklearnog oružja, ne želimo nuklearizovanu Evropu. Stoga nećemo učestvovati u ovom projektu."