Pali su u ruke Revolucionarne garde, a oni se neće povući

Hamnei je, podsetimo, ubijen je u izraelsko-američkom vazdušnom napadau na Iran. 

Prema iranskom Ustavu, telo od 88 šiitskih klerika sada mora da odluči o njegovom nasledniku. Među mogućim kandidatima su bivši predsednik Hasan Rohani, Hamneijev sin Mojtaba, za kog se kaže da je blizak Revolucionarnoj gardi, i Hasan Homeini, unuk osnivača Islamske Republike, ajatolaha Homeinija, koji je vodio Iran do 1989.

• Kako je "pao" Hamnei? Mosad je znao svaki njegov korak
• Ambasador Irana u Srbiji: Ubijen je mučki

Razna imena se spominju i u opozicionim krugovima, a najistaknutije je ime Reze Pahlavija, sina šaha koji je svrgnut 1979. Međutim, iranska opozicija slovi kao interno podeljena i posvađana.

Pitanje svih pitanja: Ko će naslediti Hamneija?

Tanjug/AP Photo/Hassan Ammar

Tročlani odbor koji čine predsednik, šef pravosuđa i predstavnik Veća čuvara privremeno će preuzeti dužnosti vođenja zemlje. 

Ipak pravo pitanje je dublje: da li je ovo samo promena osoblja na čelu Irana - ili temeljna transformacija sistema? 

• Tramp spremio zamenu za Hamneija
• Ko je vođa Irana iz senke? Matematičar i filozof koji bira stabilnost, Hamneijev čovek od poverenja

Revolucionarna garda igra ključnu ulogu u tome, ostajući središnji stub moći uprkos ubistvu svog zapovednika, Mohameda Papkura.

Za Bente Šeler iz Fondacije "Heinrich Böll", Hamneijeva smrt je "vrlo simboličan događaj". 

Ona kaže da iako "smrt 86-godišnjaka nije u potpunosti neočekivana", ciljano ubistvo aktuelnog šefa države je do sada neviđeno. 

I prema domaćem i prema međunarodnom pravu, ovo je, kaže ona, vrlo delikatan trenutak. Dodaje da se Iran pripremao za naslednika, ali da su okolnosti smrti dale situaciji novu dimenziju.

Hana Vos, stručnjak za Bliski istok u SPD-u bliskoj Fondaciji "Friedrich Ebert", smatra da Trampov apel pokazuje temeljno nerazumevanje.

• "Amerikanci su priznali – ušli su u rat zbog Izraela"
• Sledi totalno krvorpoliće? FOTO/VIDEO

Ona smatra da američki predsednik pokazuje jedan od glavnih problema - ne razume logiku iranskog režima i celog njegovog bezbednosnog aparata.

Revolucionarna garda, kaže ona, ima sopstvenu obaveštajnu službu, koja pak održava sopstvene strukture, kao i milicije i kod kuće i u inostranstvu.

Odlučujuća snaga: Revolucionarna garda

Nikoubazl/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Američki predsednik Donald Tramp  javno je pozvao Revolucionarnu gardu da položi oružje. 

Šeler to smatra uzaludnim: "Ne mislim da će Revolucionarna garda biti odvraćena takvim zahtevom." Za njih, kaže Šeler, nije jasno šta će dobiti, ali sigurno je šta će izgubiti - moć, uticaj i znatne ekonomske resurse. Aparat je veliki i do sada nije bilo značajnih prebega.”

Što će se događati u nadolazećim danima, prema mišljenju Šeler, uveliko zavisi od Vašingtona, a za sada je mnogo spekulacija. 

Prema njenom mišljenju ključno pitanje je s čime će Tramp biti zadovoljan. Moguće je, smatra Šeler, da će se nastaviti izolovani vojni udari, na primer, na balistički ili nuklearni program. 

Šeler se međutim plaši daljih borbi - i iranskih kontranapada.

S druge strane, Vos smatra da je moguće da se dogodi strukturni pomak unutar Irana. 

Revolucionarna garda je, kaže ona, potpuno ideološki vođen aparat koji funkcioniše i kao paravojna organizacija. 

Čak i nakon gubitka svog zapovednika, mogla bi, smatra ona, igrati još jaču ulogu u budućem Iranu. 

Prema njenom mišljenju moguća je dalja militarizacija, u kojoj formalne vladine institucije gube važnost dok bezbednosni organi dominiraju.

"Promena režima malo verovatna"

Obe analitičarke trenutno smatraju promenu režima malo verovatnom. 

Šeler veruje da je preraspodela unutar postojeće strukture moći verovatniji. "Verovatnije je da ćemo videti preraspodelu unutar ove strukture moći, nego da će opozicija sada doći na vlast." 

Iako je stanovništvo doduše pokazalo hrabrost i ne trebaju mu pozivi izvana, takođe je iskusilo i to da međunarodna obećanja nisu imala nikakvog učinka, kaže ona.

Hana Vos takođe očekuje da bi potencijalni naslednik u početku samo preuzeo vođstvo. 

Ona kaže da trenutno kruže imena poput bivšeg predsednika Hasana Rohanija. "To ne bi značilo promenu sistema, već samo promenu vođstva." 

Međutim, prema njenoj proceni, značajno veći deo iranskog stanovništva želi temeljnu promenu, po mogućnosti u obliku referenduma o budućoj državnoj formi.

Hoće li ova želja biti ostvarena uveliko zavisi opet od Revolucionarne garde. 

Oni kontrolišu ne samo oružje, već i ekonomiju i ideologiju. Šeler upozorava da bi nastavak bombardovanja mogao suziti politički prostor. Moglo bi se, kaže, sada zastati i pokušati da se iznudi promenu iz ovog trenutka šoka. "Ako jednostavno nastavite da bombardujete, propustićete ovaj trenutak."