Katastrofa za Fridriha Merca

Po februarskoj anketi instituta Insa, samo 23 odsto ispitanika zadovoljno je njegovim radom, dok neke druge, doduše manje kredibilne sondaže, zabeležile da Merc ima 20, ili tek 16 odsto podrške za ponovnu kandidaturu. Ovi procenti itekako zadaju glavobolju kancelaru i njegovom timu, naročito s obzirom na to da se dogodine održavaju izbori u nekoliko saveznih pokrajina.

Nezadovoljstvo Mercovim kancelarskim angažmanom, izrazilo je čak 67 odsto ispitanika, što je povećanje od čak pet procenata. Komentarišući rezultate direktor instituta Insa Herman Binkert, ocenjuje da Merc, naročito nije uspeo da ubedi birače, čak ni iz tabora svojih demohrišćana, u opravdanost svog političkog položaja.

"Budući da je procenat koji je osvojila Socijaldemokratska partija (SPD) već neko vreme stabilan na 16 odsto, to ukazuje da su i birači orijentaciono bliži konzervativnoj Demohrišćanskoj uniji, sve skeptičniji prema vladinom učinku i njenom šefu", ističe Binkert.

Što se tiče ličnosti, pored Merca, u negativnom fokusu, svetlo, ali izrazito pozitivno, pada na ministra odbrane Borisa Pistorijusa, bavarskog premijera Markusa Zedera i kopredsednicu AfD Alis Vajdel. Po najnovijim sondažama javnog mnjenja, upravo oni imaju primat prema popularnosti i političkom učinku.

Ovo su razlozi Mercovog pada

Najnovije sondaže pokazuju i razloge ovakvog Mercovog pada, a to su goreća pitanja nemačkog društva, kao što je na prvom mestu po interesovanju birača funkcionisanje penzionog sistema, koje je u ukupnoj neveseloj slici o kancelaru učestvovalo sa 57 odsto. Tu su i izrazito bolna tačka Nemaca, papreno stanovanje (48 odsto), zatim ekonomski problemi (46 odsto), migracije (43) i katastrofalni nedostatak medicinskih sestara (40 odsto).

Na pitanje lista Bild am Zontag, ko bi treblo da ima najveći uticaj u domaćoj politici ove godine, upravo ta tri imena pominjana su najčešće od ponuđenih 26 kandidata. Pistorijusa je favorizovalo 43 odsto, dok je 37 odsto bilo protiv njega. Zeder je dobio 37 procenata odobravanja i 49 odsto negativnih ocena. Vajdelova je inkasirala 35 procenata odobravanja i 53 odsto protivljenja.

Utešno je, donekle, da Mercova Hrišćansko-demokratska strnaka (CDU) i sestrinska partija iz Bavarske, Hrišćansko-socijalna unija (CSU) imaju nešto viši rejting nego što ga ima lično on, koji se kreće oko 25 odsto, Ipak, za Uniju koja mesecima vodi ljutu borbu sa desnim suverenistima Alternative za Nemačku (AfD) za mesto najjače političke snage u državi i ove brojke su porazne, jer je očigledno da se AfD izborila za poziciju vodeće partije na nemačkom političkom parketu.

Tako je, prema najnovijoj izbornoj anketi od 7. februara, AfD na prvom mestu sa 26, dok joj u leđa gledaju demohrišćani, sa procentom manje. Koalicioni partner konzervativnog dvojca CDU-CSU, Socijaldemokratska partija ima smo 16 odsto, slede Zeleni sa 11 i Levica sa deset odsto, dok ostale stranke beleže tek po koji procenat, kao recimo, liberali, samo tri.

Po ovim rezultatima, teoretska raspodela sedišta u Bundestagu bila bi 186 poslaničkih mesta za AfD, a 179 za CDU-CSU. Socijaldemokrate bi imale 114 mesta, a Zeleni 79, dok bi prema trenutnom raspoloženju građana, najmanje mandata dobila Levica, 72.