Tramp: Zvali su nas. Žele da postignu dogovor

Tramp je bio blizu toga da naredi napad na mete režima u Iranu početkom ovog meseca zbog navodnog ubistva hiljada demonstranata. Umesto toga, odložio je odluku, a istovremeno je premestio vojnu imovinu u region. Zvaničnici Bele kuće kažu da je napad i dalje na stolu, iako su protesti uglavnom potisnuti.

Izvori upoznati sa situacijom kažu da Tramp nije doneo konačnu odluku. Verovatno će ove nedelje održati još konsultacija i biće mu predstavljene dodatne vojne opcije.

Te opcije će biti poboljšane dolaskom udarne grupe nosača aviona u region. Američki brod "Abraham Linkoln" ušao je u zonu odgovornosti Centralne komande u ponedeljak.

Pročitajte još:

• Velika armada pored Irana; Tenzije rastu: "Zovu nas, žele dogovor"
• Crvena linija je podvučena

U intervjuu, Tramp je pomenuo svoju odluku da pošalje Linkoln.

"Imamo veliku armadu pored Irana. Veću od Venecuele", rekao je Tramp.

Odbio je da razgovara o opcijama koje mu je predstavio njegov tim za nacionalnu bezbednost, ili koju preferira.

Istovremeno, rekao je da diplomatija ostaje opcija.

"Žele da postignu dogovor. Znam. Zvali su u više navrata. Žele da razgovaraju."

"Ako žele da nas kontaktiraju..."

Visoki američki zvaničnik rekao je na brifingu sa novinarima nekoliko sati nakon što je Tramp razgovarao sa Aksiosom da je Bela kuća "otvorena za poslovanje" kada su u pitanju pregovori sa Iranom.

"Ako žele da nas kontaktiraju i znaju kakvi su uslovi, onda ćemo voditi razgovor", rekao je američki zvaničnik.

Zvaničnik je dodao da su američki uslovi za dogovor mnogo puta prenošeni Iranu u poslednjoj godini.

Neki ratoborniji članovi Trampovog kruga pozvali su ga da povuče svoju crvenu liniju nakon što je obećao da će pomoći demonstrantima i kazniti vladu.

Drugi su dovodili u pitanje šta bi bombardovanje Teherana zapravo postiglo i više ih zanima ideja da se iskoristi slabost režima kako bi se podstakao dogovor.

Američki zvaničnici kažu da bi svaki sporazum morao da uključuje uklanjanje svih obogaćenih uranijuma iz Irana, ograničenje iranskih zaliha raketa dugog dometa, promenu iranske politike podržavanja posrednika u regionu i zabranu nezavisnog obogaćivanja uranijuma u ​​zemlji.

Iranci su rekli da su spremni da razgovaraju, ali nisu signalizirali spremnost da prihvate te uslove.

Tvrdi da je sprečio napad na Izrael

Tramp je tvrdio da je pre 12-dnevnog rata prošlog juna, iranska "velika raketna sila" značila da je mogao da pokrene razarajući iznenadni napad na Izrael.

Dajući Izraelu zeleno svetlo da prvi napadne, Tramp je tvrdio da je sprečio takav scenario.

"Napali bi... ali taj prvi dan (rata) je bio brutalan za njih. Izgubili su svoje vođe i mnoge svoje rakete", rekao je Tramp.

"Da je bio drugi predsednik, Iran bi imao nuklearno oružje i oni bi prvi napali", dodao je.

Pre dvanaestodnevnog rata, američke i izraelske obaveštajne službe procenili su da bi, ako Iran odluči da se brzo potrudi ka nuklearnom oružju, bilo potrebno dve nedelje da obogati dovoljno uranijuma za proizvodnju oružja i četiri do šest meseci da proizvede grubu nuklearnu napravu.

Iranska nuklearna postrojenja su teško oštećena američkim i izraelskim napadima, iako status zaliha uranijuma nije u potpunosti jasan.

Američka vojska se sprema za naređenje od Trampa.

Pored Linkolna, vojska je poslala još borbenih aviona F-15 i F-35, još tankera za dopunu gorivom i dodatne sisteme protivvazdušne odbrane u region.

Komandant Centralne komande, admiral Bred Kuper, posetio je Izrael u subotu kako bi koordinirao vojne planove i potencijalne zajedničke odbrambene napore za suzbijanje iranskog napad na Izrael, rekli su izvori.