Šamar Trampu

Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Tramp je rekao da odustaje od vojne opcije i najavio "okvir budućeg sporazuma" sa NATO saveznicima, iako detalji tog dogovora još nisu poznati.

Frederiksen je od početka zauzela čvrst stav, jasno poručivši da je suverenitet nad Grenlandom "crvena linija" i da o njemu nema pregovora. Odbacila je i ideju američkog suvereniteta nad vojnim bazama na tom ostrvu, iako SAD tamo već decenijama imaju vojno prisustvo, piše The New York Post.

U retkom intervjuu na Grenlandu, na pitanje da li Trampa doživljava kao nasilnika, Frederiksen je odgovorila odmereno: "On zna da govori na vrlo jasan način. Znam i ja."

EPA-EFE/MADS CLAUS RASMUSSEN DENMARK OUT

Umesto direktne konfrontacije, danska premijerka je internacionalizovala spor, okupljajući podršku ključnih evropskih saveznika - Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Islanda.

• Danska premijerka stigla na Grenland: Kakva je sudbina ostrva? FOTO/VIDEO
• Premijerka Danske povukla "crvenu liniju"

Manje vojne i policijske snage tih zemalja pojavile su se na Grenlandu u okviru arktičke vežbe, šaljući poruku da bi svaki pokušaj nasilnog preuzimanja imao ozbiljne međunarodne posledice.

Danski politički komentator Bent Vinter ocenio je da je poruka bila jasna: svaka vojna akcija "bila bi vrlo ružna i gadna" i dovela do direktnog sukoba sa evropskim saveznicima.

CHIP SOMODEVILLA / Getty images / Profimedia

Sukob sa Trampom postao je jedno od obeležja liderstva Mete Frederiksen još od 2019. godine, kada je kao najmlađa premijerka u istoriji Danske odbacila Trampovu ideju da SAD kupe Grenland, nazvvavši je "apsurdnom".

Danas, dok se pregovori nastavljaju, Frederiksen ostaje u osetljivoj poziciji: mora jasno da kaže "ne" američkim ambicijama, a da pritom ne isprovocira novu eskalaciju. Za Dansku, Grenland predstavlja ključni element njenog geopolitičkog položaja, dok je za 57.000 stanovnika to pitanje budućnosti i prava da sami odlučuju od presudnog značaja.

Najmlađa premijerka u istoriji zemlje

Frederiksen je na čelo Danske došla 2019. godine, sa samo 41 godinom, kao najmlađa premijerka u istoriji zemlje.

Odrasla je u radničkoj porodici: njen otac bio je sindikalni aktivista i dugogodišnji član Socijaldemokrata, što je snažno oblikovalo njenu političku orijentaciju. Politikom se, kako sama kaže, bavi otkako pamti, a već sa 24 godine izabrana je u danski parlament. U ranim godinama bila je poznata po direktnom stilu, samopouzdanju i nespremnosti da se povlači pred autoritetima unutar sopstvene stranke.

• Frederiksen: Uništavate najlepšu zemlju na svetu – ne želimo vas ovde
• "Putin se uplašio – zato je pozvao Trampa"

Jedan događaj iz mladosti često se navodi kao simbol njenog karaktera: tokom srednje škole suprotstavila se grupi koja je vređala decu imigrante, nakon čega je udarena u lice. Kasnije je taj incident opisala kratko i bez dramatizacije, rekavši: "Ne znam da li to govori nešto o mom karakteru, možda više govori o njegovom."