"Glupo je pretvarati se – pretnja su Amerikanci, ne Rusi"

Članak pod naslovom "Niko ne želi da razgovara o švedskom nuklearnom oružju – ali moramo", potpisao je urednički kolegijum, a neposredni povod bila je kriza na Grenlandu.

Dagens Niheter piše da "nema razloga da se pretvaramo da je članstvo Švedske u NATO-u ispalo onako kako smo se nadali. Donald Tramp ne samo da preti da će napustiti Evropu, on preti Evropi. Sada je jasno da je spreman da iskoristi našu zavisnost kako bi nas naterao na ustupke. Kao u slučaju Grenlanda."

Pročitajte još:

• Invazija je spremna
• "Danska je okupirala Grenland"; Trampova administracija ima plan

Decenijama su Sovjetski Savez i Rusija smatrani glavnim pretnjama u Švedskoj i drugim nordijskim zemljama. Uglavnom s pravom, ali nakon četiri godine ruske agresije u Ukrajini i samo godinu dana nakon što se predsednik Donald Tramp vratio u Belu kuću, vodeći švedski dnevni list poziva na obnovu nuklearnog programa zbog američke, a ne ruske pretnje.

Odnosi sa Amerikancima više nisu isti

Dagens Niheter citira Trampov nedavni intervju za Njujork tajms, u kojem je rekao da mu "ne treba međunarodno pravo" i da će "možda morati da bira između NATO-a i Grenlanda". Zatim podseća na reči britanskog premijera Vinstona Čerčila, koji je navodno rekao da može da veruje samo da će Amerikanci učiniti pravu stvar nakon što isprobaju sve ostalo.

"I naravno, trebalo bi da se nadamo da ćemo se ponovo sastati sa SAD u budućnosti. Ali onda odnos mora biti ravnopravniji, i prvo moramo da shvatimo da se sama suština odnosa koji smo imali upravo sada raspada", piše švedski list, aludirajući na činjenicu da će se odnosi preko Atlantika poboljšati kada Tramp više ne bude tu.

U članku se dalje napominje da je Pentagon u decembru rekao evropskim diplomatama da Evropa ima godinu dana da preuzme odgovornost za odbranu svog kontinenta.

"Ovo se odnosi i na nuklearni kišobran", piše Dagens Niheter, ali odmah ističe da Evropa nije ujedinjena i da "nema punu svest o krizi, niti dosledno pokazuje odlučnost i sposobnost delovanja".

Faraž i Le Pen bi uskoro mogli da dođu na vlast

Švedski dnevni list otvoreno piše da mađarski premijer Viktor Orban stalno stvara razdor, a da španski premijer Pedro Sančez kaže da Rusi ionako neće marširati preko Pirineja. 

"Pitanje je odakle će Francuzi, Britanci i Italijani dobiti novac za svoje naoružavanje. Osim toga, Najdžel Faraž i Marin Le Pen bi uskoro mogli da vladaju u Londonu i Parizu."

Zatim se Dagens Niheter bavi članstvom Švedske u NATO-u i piše da je ulazak u savez 2024. godine ipak imao smisla jer je omogućio bolju odbrambenu saradnju sa drugim nordijskim zemljama. Međutim, on takođe ističe da bi bilo "glupo pretvarati se da je sve ispalo po planu".

Treba reći da je posle Drugog svetskog rata Švedska razmatrala i pripremala razvoj nuklearnog oružja. Izgleda da je u jednom trenutku imala program sposoban da proizvede nuklearno oružje u roku od nekoliko godina.

Ali zbog kombinacije razloga, uključujući protivljenje švedske javnosti nuklearnom oružju, američku politiku odvraćanja Šveđana od izgradnje bombe i jačanje međunarodnih normi neširenja nuklearnog oružja, program je napušten 1968. godine.

Sada, urednici Dagens Nihetera pozivaju na razvoj nuklearne stručnosti i napredne odbrambene industrije koja bi Švedskoj dala ključnu ulogu. Jasno je stavljeno do znanja da većina evropskih članica NATO-a, za razliku od Švedske, nije u mogućnosti da potroši ni 3,5 odsto svog BDP-a na odbranu i da "oni koji to mogu sebi da priušte i ozbiljno shvataju moraju biti spremni da potroše više od toga".

"Očigledan rizik Trampove politike je širenje nuklearnog oružja. Niko to ne želi, ali zajednički nordijski nuklearni arsenal, možda sa Nemačkom, mogao bi da spreči upravo to. To nisu pitanja o kojima bilo ko želi da razgovara, ali kada Sjedinjene Države ne urade svoju ulogu garanta evropskog bezbednosnog poretka i napadnu svoje saveznike, onda se moraju postaviti", zaključuje Dagens Niheter.