Pred potpunim su slomom, a Tramp kaže: Spremni smo i naoružani

Naime, američki predsednik Donald Tramp poručio je iranskim vođama da su SAD "spremne i naoružane" za akciju ukoliko režim u Teheranu nastavi da se brutalno obračunava s demosntrantima, što je neuobičajeno oštra pretnja usred trajanja nemira, piše BBC News.

Ekonomski slom

Sve je počelo mirno 28. decembra prošle godine, kao izraz besa javnosti zbog galopirajuće inflacije i drastičnog pada vrednosti lokalne valute u odnosu na američki dolar, koja je sada za oko 80% slabija nego pre godinu dana.

• Ključa: 35 mrtvih VIDEO
• Iran pred totalnim kolapsom; 20 mrtvih VIDEO

Službena godišnja inflacija iznosi oko 42%, inflacija hrane premašuje 70%, a cene nekih osnovnih namirnica navodno su skočile za više od 110%.

Iako su međunarodne sankcije predvođene SAD-om uveliko doprinele teškim ekonomskim uslovima, one nisu jedini uzrok nezadovoljstva.

Javni bes potpiruju i brojni slučajevi korupcije na visokom nivou koji uključuju zvaničnike i njihove porodice, stvarajući percepciju da vladajuća elita profitira na krizi.

Mnogi Iranci veruju da takozvani "profiteri na sankcijama" ostvaruju ogromnu zaradu kontrolišući uvoz i izvoz i koristeći mreže za pranje novca.

• Plan "B" je spreman; Pobeći će u Moskvu? FOTO/VIDEO
• Tramp ponovo preti: Da li je Iran sledeća meta SAD?

Protesti su tako brzo prerasli ekonomske okvire. Trgovci s Velike pijace u Teheranu bili su među prvima koji su zatvorili svoje prodavnice i izašli na ulice, a ubrzo su im se pridružili studenti, vlasnici malih kompanija i drugi građani širom zemlje.

Ubrzo su ekonomski slogani zamenjeni političkim, uključujući pozive na rušenje cele Islamske Republike i povike protiv vrhovnog vođe.

Režim slabiji nego ikad

Poslednji talas protesta ovih razmera dogodio se pre otprilike četiri godine (2022.), nakon smrti Mahse Amini u pritvoru moralne policije, što je pokrenulo pokret "Žena, život, sloboda".

Iako trenutni nemiri još nisu dostigli intenzitet onih iz 2022., mnogi analitičari smatraju da bi posledice mogle biti ozbiljnije.

Razlog za to verovanje leži u tome što se iranska vlada smatra najslabijom u poslednjih nekoliko decenija, suočena istovremeno s unutrašnjim nemirima i dramatično promenjenim regionalnim okruženjem.

Pouzdanih informacija iz zemlje je malo. Novinari su pod velikim pritiskom, a međunarodnim medijima je rad ili zabranjen ili strogo ograničen.

Glavni izvor vesti su društvene mreže, što otežava proveru činjenica i otvara prostor za dezinformacije.

Niz strateških poraza

Ranjivost režima posledica je niza nedavnih neuspeha. Dvanaestodnevni rat s Izraelom u leto 2025., koji je uključivao i američke vazdušne napade na iranska nuklearna postrojenja, teško je oštetio odbrambene kapacitete i vojnu infrastrukturu zemlje.

Istovremeno, regionalni uticaj Irana znatno je oslabio.

Pad Bašara al-Asada u Siriji ostavio je Teheran bez ključnog saveznika, dok su izraelski napadi na Hezbolah u Libanu eliminisali veći deo vođstva te grupe.

• Iran pred kolapsom? Internet ograničen, demonstranti na ulicama – najmanje 16 mrtvih
• Vrhovni vođa Irana posle krvavih protesta: Nema razgovora sa izgrednicima

Dodatni udarac predstavljale su američke operacije u Venecueli i hapšenje predsednika Nikolasa Madura, što je Iranu suzilo kanale za izvoz nafte i finansijske transakcije mimo sankcija.

Ovi su događaji preoblikovali strateško okruženje, ostavljajući Iran s manje saveznika i povećanom ekonomskom ranjivošću u trenutku ključanja na domaćem terenu.

Uzdrmana ostavština vrhovnog vođe

U takvim okolnostima, ostareli iranski vrhovni vođa, Ali Hamnei, suočava se s jednim od najtežih trenutaka svoje vladavine.

Više od tri decenije ulaganja u izgradnju regionalnih saveza, mehanizama za izbegavanje sankcija i nuklearnog programa urušilo se u relativno kratkom roku.

S Donaldom Trampom ponovno u Beloj kući i Benjaminom Netanjahuom na vlasti u Izraelu, Teheran nema jasan diplomatski ili strateški izlaz iz krize bez plaćanja visoke cene.

Godinama su Hamnei i njegov uži krug opravdavali veliku potrošnju na regionalne saveznike i nuklearni program kao nužna ulaganja u dugoročnu sigurnost Irana.

Danas, dok pritisak raste iznutra i izvana, taj argument zvuči šuplje, a bezbednost kod kuće, koja bi trebalo da bude krajnji rezultat tih politika, čini se dalja nego ikad.