Nemačka u problemu?

Osnovni spoljnopolitički problem za saveznu nemačku vladu nedavno je ovako sažeo istoričar i politikolog Herfrid Minkler: "Liberalni idealizam međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima pokazao se kao iluzija."

Kancelar Fridrih Merc žali se da danas poredak zasnovan na pravilima ne dovode u pitanje samo autoritarni politički sistemi. "To na žalost važi i za Ameriku", rekao je Merc misleći na predsednika Donalda Trampa. Najnoviji američki strateški dokument, s oštrom kritikom evropskih saveznika i EU, dodatno je učvrstio taj utisak.

Odlazak SAD iz Evrope već je počeo

Najveća briga među političarima i vojnim krugovima u Nemačkoj jeste mogućnost da se SAD u političko-bezbednosnom smislu udaljavaju od Evrope. Čini se da je taj proces već dobrim delom u toku. Početkom decembra general Kristijan Frojding, jedan od najviših nemačkih generala, izjavio je u intervjuu za američki časopis "Atlantik" da je direktan kontakt s američkim kolegama u međuvremenu "prekinut".

Ranije je, kaže, razmena informacija bila moguća "danju i noću". Gubitak kanala za brzu komunikaciju za njega je stoga "alarmantno upozorenje", posebno s obzirom na mogući ruski napad na istočne članice NATO.

Evropljani trenutno najdirektnije osećaju američko udaljavanje u vezi s pitanjem Ukrajine. Tramp vrši pritisak na postizanje mira koji bi išao dobrano na ruku zahtevima ruskog predsednika Vladimira Putina.

Chubotin Kirill/Ukrinform/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku za DW kaže: "Ako dođe do toga da se Amerikanci na neki način povuku, pritisak na Evropljane da budu sposobni za delovanje i da izgrade snažnu protivtežu biće još veći."

Kancelar Merc pokušava, zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i britanskim premijerom Kirom Starmerom, da ublaži opadanje američke podrške. "Niko ne treba da sumnja u našu podršku Ukrajini", rekao je Merc na jednom od trojnih sastanaka u Londonu početkom decembra. Ali sva trojica lidera suočeni su s ograničenim budžetima, pritiskom desnice u unutrašnjoj politici i slabljenjem javne podrške Ukrajini.

Razaranje Ukrajine se nastavlja, to se u decembru videlo i u Dobropilju na istoku zemlje - mir je i dalje nedostižan

Nemačka u Kini postaje molilac

U odnosima sa Kinom Nemačka sada pokušava da popravi narušene veze. Ministar spoljnih poslova Vadeful jesenas je iznenada otkazao put u Kinu – onda kada je postalo jasno da mu kineska strana, osim kolege ministra, neće obezbediti nijednog drugog važnog sagovornika.

Njegova kritika "sve agresivnijeg ponašanja" u Tajvanskom moreuzu i u Istočnom i Južnom kineskom moru izazvala je besnu reakciju Pekinga. Vadeful je putovanje nadoknadio u decembru, dok je potpredsednik vlade Lars Klingbajl u Pekingu već ranije pokušao da smiri napetosti.

Kina je za Nemačku kao trgovinski partner suviše važna da bi se dozvolila otvorena konfrontacija. Posebno zbog gotovo monopolske kineske pozicije u oblasti retkih metala, nemačka industrija je veoma zavisna od kineskih isporuka.

O promenjenoj ravnoteži moći Hening Hof kaže: "Kinezi su izuzetno uspešni u zauzimanju liderskih pozicija u mnogim tehnološkim sektorima, u oblastima koje je tradicionalno držala nemačka industrija. U takvoj situaciji Nemačka jednostavno više nije toliko značajna."

Za početak ove 2026. godine konačno je planirana i poseta kancelara Kini.

Kritička solidarnost s Izraelom

"Dolazim kao prijatelj Izraela, koji zna da je prijateljstvo između Nemačke i Izraela beskrajno vredno i dragoceno", rekao je Merc prilikom posete Izraelu u decembru. Te tople reči nisu bile sasvim očekivane sa stanovišta izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

U avgustu je Merc obustavio isporuke oružja Izraelu koje bi mogle da se upotrebe u Pojasu Gaze. U novembru je ponovo ukinuo embargo, čime je otvorio put svojoj poseti.

Izraelska oštra vojna akcija u Gazi, kao odgovor na teroristički napad islamističkog Hamasa u oktobru 2023, dovela je nemačku vladu "pred određene dileme", rekao je Merc u prisustvu Netanjahua. Vlada želi da osigura izraelsku bezbednost – i iz odgovornosti proistekle iz Holokausta – ali i da uputi kritiku kada smatra da je ona potrebna.

U nekoliko ključnih pitanja dve vlade ne mogu se približiti, posebno kada Nemačka insistira na rešenju dve države – stvaranju palestinske države uz izraelsku. Netanjahu je rekao: "Svrha palestinske države jeste da uništi jedinu jevrejsku državu."

Netanjahu nije dobio poziv da dođe u Nemačku. Protiv njega je izdat nalog za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda, a nemačka vlada bi, u principu, bila obavezna da ga uhapsi. U Berlinu žele da izbegnu situaciju "u kojoj bi se moralo reći: Dobro, iz diplomatskih razloga ne možemo da uhapsimo gospodina Netanjahua, ne želimo to, ali ne želimo ni da narušimo ugled Međunarodnog krivičnog suda", kaže za DW Hans-Jakob Šindler, stručnjak za Bliski istok i direktor međunarodne organizacije "Counter Extremism Project".

Kao posrednik u bliskoistočnom sukobu nemačka vlada, kao i EU u celini, ima veoma ograničenu ulogu, kaže Šindler: "Jasno je da i Palestinci i Izraelci gledaju prema Vašingtonu kao glavnom posredniku, a ne prema Evropi.""

Evropa će imati važnu ulogu u obnovi Gaze i humanitarnoj pomoći, "ali kao centralni posrednik poslednjih deset godina praktično se sama isključila".

Merc – kancelar za spoljnu politiku

Kancelar je od početka dao snažan naglasak spoljnoj politici. Zbog brojnih putovanja pomalo podrugljivo je nazivan "spoljnim kancelarom". Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku zaključuje: "U celini se može govoriti o određenom oživljavanju."

Ali dodaje i ovo: "Berlinska spoljna politika još je suviše spora da bi odgovorila na novu globalnu situaciju."

KAY NIETFELD / AFP / Profimedia

U svakom slučaju, planirana je reforma Ministarstva spoljnih poslova; komisija će se naredne godine, na primer, da se bavi pitanjem zavisnosti od Kine.

"Sve je to dobro, ali dolazi dve, tri, četiri, pet godina prekasno. Ako se tempo ne ubrza, biće teško", zaključuje Hof.