Afrika hoće moć, Rusija pomaže; Da li se ruši poredak u UN?

Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi ponovio je danas, na ministarskoj konferenciji Rusija-Afrika u Kairu, na strukturne promene u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako bi Afrika dobila veću ulogu u oblikovanju globalnih odluka.

El Sisi je izneo zahtev za svetski poredak koji bi bio više "pluralistički" na ministarskoj konferenciji koja je održana u Kairu, kojoj su prisustvovali ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i ministri iz više od 50 afričkih zemalja, zajedno sa predstavnicima nekoliko afričkih i regionalnih organizacija, prenosi AP.

"Glas Afrike treba da bude prisutan i uticajan u donošenju globalnih odluka s obzirom na ljudsku, ekonomsku, političku i demografsku težinu kontinenta", rekao je El Sisi u saopštenju koje je pročitao egipatski ministar spoljnih poslova Badr Abdelati, na plenarnoj sednici konferencije.

Dodao je da međunarodne finansijske institucije moraju da prođu kroz slične reforme kako bi se Africi obezbedila ravnopravna zastupljenost.

Ruski ministar spoljnjih poslova Sergej Lavrov je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa egipatskim kolegom rekao da je na sastanku u Kairu doneta odluka da Rusija sa afričkim državama nastavi da koordiniše napore "na raznim multilateralnim forumima, uključujući i cilj promocije reforme Saveta bezbednosti UN, uzimajući u obzir legitimne interese afričkih država".

Lavrov je ranije rekao da su na ministarskoj konferenciji pokrenuti razgovori usmereni na razvoj akcionog plana za saradnju za period 2026-2029. godine, koji će biti predstavljen šefovima država na samitu Rusija - Afrika koji je zakazan za sledeću godinu.

"Ostajemo pouzdan partner afričkim državama u jačanju njihovog nacionalnog suvereniteta, kako politički tako i u pitanjima bezbednosti, kao i u drugim dimenzijama. Posvećeni smo daljem otključavanju postojećeg ogromnog potencijala naše praktične saradnje", rekao je Lavrov na plenarnoj sednici.

Od 2005. godine, Afrička unija zahteva da se Africi dodele najmanje dva stalna mesta sa pravom veta i pet nestalnih mesta u Savetu bezbednosti, uz obrazloženje da bi takve reforme doprinele postizanju mira i stabilnosti na kontinentu, ali afričke zemlje do sada nisu uspele da postignu konsenzus o mehanizmu za izbor svojih potencijalnih stalnih predstavnika.