Puste želje Donalda Trampa

"Danas smo uspeli tamo gde su mnogi zakazali", izjavio je oduševljeno američki predsednik Donald Tramp ovog meseca, dok su predsednici Ruande i Demokratske Republike Kongo potpisivali mirovni sporazum koji je, prema procenama Bele kuće, označio kraj osmog rata koji je američki lider navodno okončao samostalno.

Međutim pojam "mira" i dalje ostaje nedostižan u mnogim delovima afričkog kontinenta, uključujući i Kongo. Umesto slavlja zbog sporazuma potpisanog 4. decembra, stanovnici istočnog dela Konga ostali su u svojim kućama obuzeti strahom od onoga što bi moglo da uslediti, dok se neprijateljstva nastavljaju.

Prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA), u nedelji nakon potpisivanja mirovnog sporazuma više od 500.000 ljudi bilo je raseljeno širom regiona.

Nemirna vremena uprkos "miru"

"Potpisivanje (mirovnog sporazuma) pokrenulo je nove sukobe između pobunjenika i odbrambenih snaga Demokratske Republike Konga. Rezultat je bio da su pobunjenici preuzeli kontrolu nad novim teritorijama, uključujući i grad Uviru", rekao je za DW anonimni izvor iz humanitarne organizacije koja deluje u Kongu. U utorak su se pojavili izveštaji da se borci M23 pripremaju za povlačenje iz tog strateški važnog grada, nakon zahteva američkih posrednika.

"Ovo više liči na politički dogovor zasnovan na američkom pritisku nego na pravi mirovni proces ili sporazum", dodao je humanitarni radnik.

Blueee / Alamy / Profimedia

Ali Kongo nije jedino mesto gde Trampova retorika o okončanju ratova i uspostavljanju reda deluje kao privid. Nakon mirovne ceremonije pod pokroviteljstvom Bele kuće u oktobru, više od pola miliona ljudi pobeglo je zbog obnovljenih graničnih sukoba između Kambodže i Tajlanda.

Hiljade raseljenih i posle posredovanja Trampa u sukobu Kambodže i Tajlanda

U poslednjim nedeljama zabeležena su i kršenja primirja između Izraela i Hamasa, dok Trampovo viđenje uloge Sjedinjenih Država u kratkotrajnom ratu između Izraela i Irana ranije ove godine više odražava ograničene vojne sposobnosti Teherana da uzvrati Izraelu nego stvarnu mirovnu inicijativu.

Odlaganje sukoba umesto njihovog rešavanja

Od osam ratova za koje Tramp tvrdi da ih je okončao, dva uopšte nisu bila stvarni oružani sukobi: između Egipta i Etiopije, kao ni između Srbije i Kosova, nije postojalo ratno stanje. Ti "konflikti" bili su tek diplomatski sporovi.

Na drugim mestima čak se i Trampovi saveznici udaljavaju od njegovog uticaja: kada je reč o tenzijama između Indije i Pakistana, Nju Delhi nastoji da smanji ulogu Sjedinjenih Država, dok Pakistan i dalje pokušava da pridobije Trampovu administraciju.

EPA/BILAWAL ARBAB

Jedini sukob za koji Trampova administracija može jasno da tvrdi da je pomogla u njegovom rešavanju jeste spor između Jermenije i Azerbejdžana, gde je proaktivno američko angažovanje doprinelo okončanju gotovo četrdesetogodišnjih tenzija.

"Ono što on naziva mirom uglavnom su bili privremeni prekidi borbi, sporazumi o normalizaciji ili pobede na konferencijama za medije koje su zanemarile korene sukoba", rekla je Medea Bendžamin, osnivačica američke antiratne organizacije Code Pink. "To nisu bili trajni mirovni sporazumi, već kratkoročna politička rešenja koja su rat odlagala, a ne sprečavala", izjavila je ona za DW.

Puste želje

Trampova želja da uđe u istoriju kao peti američki predsednik koji je dobio Nobelovu nagradu za mir nije tajna. Ipak, istoričar Teo Zenou smatra da predsednika u drugom mandatu pokreće još snažniji motiv – "želja da bude globalno priznat kao veliki lider".

"On zna da nema ničeg uzvišenijeg od toga da ga smatraju mirotvorcem. Međutim, ne želi da se uhvati u koštac s teškim poslom mirotvorstva, koji podrazumeva nadgledanje dugotrajnih procesa pomirenja između zaraćenih strana", rekao je Zenou za DW.

Istraživač Eugenio Kosta Almeida sa Univerzitetskog instituta u Lisabonu (ISCTE-UL) istakao je da Trampova diplomatska uloga ima i taktičku dimenziju koja prevazilazi lični prestiž, delujući "na raskršću geopolitičke strategije, ekonomskih interesa i logike lične i izborne potvrde liderstva".

"Amerika na prvom mestu", ostali posle

Ipak, Kosta Almeida upozorava da američki predsednik ne uspeva da to složeno raskršće učini funkcionalnim, naglašavajući da brojne mirovne inicijative koje promoviše Tramp isključuju glavne aktere u sukobima. U slučaju Konga, on ističe da je pobunjenička grupa M23 potpuno izostavljena iz mirovnog sporazuma, iako je mesecima ranije u Kataru potpisala privremeni dogovor sa vladom Konga.

ANDREW CABALLERO-REYNOLDS / AFP / Profimedia

Za Medeu Bendžamin, Trampovi mirovni napori nemaju mnogo veze sa iskrenom željom da se izleči podeljeni svet; oni pre odražavaju otvorene želje njegovih političkih pristalica.

Prikazujući se kao lider koji okončava sukobe u inostranstvu, američki predsednik uspeva da ispuni slogan "Amerika na prvom mestu", koji ga je i doveo na vlast uz podršku MAGA pokreta, što mu omogućava da opravda obustavu vojne, razvojne i druge finansijske pomoći stranim zemljama, objasnila je Bendžamin.

Mir kao sredstvo pritiska

Ipak, ostaje pitanje "rata kod kuće": sve izraženije hegemonijske konkurencije SAD sa Kinom.

Prema nedavno predstavljenoj Nacionalnoj strategiji bezbednosti, suzbijanje kineskog uticaja na međunarodnoj sceni sada je jedan od glavnih prioriteta američke vlade.

Potpisivanje takozvanih mirovnih sporazuma omogućava Trampu da "potvrdi globalno liderstvo i pozicionira Sjedinjene Države kao nezamenjivog posrednika u trenutku kada Kina širi svoj diplomatski i ekonomski uticaj u Africi, ali i u drugim regionima", rekao je Kosta Almeida.

"Nadmetanje velikih sila, naročito oko pristupa strateškim resursima poput kritičnih minerala i retkih zemnih metala, kakvi se nalaze u Kongu, ukazuje na to da bi smanjenje sfere uticaja rivala poput Kine moglo biti jedan od skrivenih motiva", dodao je.

Zenou je upozorio da je Tramp spreman da koristi "sva sredstva koja su njemu prihvatljiva" kako bi ostvario svoje – i američke – ciljeve, te da se ne bi ustručavao da posegne za "prinudom ili zastrašivanjem kako bi dobio ono što želi".

Zbog toga bi sporazumi u kojima Tramp posreduje mogli prvenstveno služiti tome da države učesnice, često nesvesno, "nastave da mu se dodvoravaju i obezbede niže carine ili bližu saradnju sa SAD u ekonomskim i bezbednosnim pitanjima", zaključio je Zenou.