Histerija u nemačkim medijima: "Špigl" optužuje Trampa za "izdaju" Evrope

Tekst je brzo postao viralna tema na društvenim mrežama i u duhu prepoznatljive "Špigl" dramaturgije, gradi sliku američkog predsednika i ruskog lidera kao "dva negativca sa istim ciljem" – navodnim slabljenjem Evrope i transatlantskog saveza. Takav okvir međutim, više govori o nervozi u evropskim prestonicama nego o hladnoj analizi činjenica.

Autor u "Špiglu" tvrdi da Tramp "prezire Evropu" i da vodi bilateralne razgovore sa Moskvom, ostavljajući Ukrajinu i evropske saveznike po strani. Kao argument se pominju navodni procureli transkripti i razgovori evropskih lidera – poput Makrona, Merca i Rutea – u kojima se izražava bojazan da bi Vašington mogao da "proda" ukrajinsko pitanje radi brzog dogovora.

Po "Špiglovoj" logici, Evropa se suočava sa "opasnim savezom" Vašingtona i Kremlja, a ključna dilema glasi – zašto Stari kontinent nema sopstvenu strategiju, već reaguje tek kada se ton iz SAD promeni?

U takvom narativu, reč "izdaja" zvuči kao hladnoratovski refren, ali i kao politički megafon – ona pojačava strah, sužava prostor za nijanse i gura čitaoca u binarnu podelu na "dobre" i "zle". Istovremeno, činjenica je da Tramp od povratka u Belu kuću, javno insistira na brzom završetku rata i tvrdi da želi direktan kanal pregovora – što evropske elite tumače kao rizik od dogovora "preko glave" saveznika. U medijskim izveštajima se pominju i emisari, kontakti i "okviri" mogućeg sporazuma uz tvrdnje da se razmatraju kompromisi i bezbednosne garancije, ali upravo tu "Špigl" ide najdalje – svaku ideju o pregovorima unapred predstavlja kao kapitulaciju Evrope.

Trampova poruka da ne želi "beskonačne sastanke bez rezultata" u Vašingtonu ima i unutrašnjopolitičku dimenziju – troškovi, birači i zamor od dugih ratova. Problem nastaje kada se evropska reakcija svede na moralnu paniku, umesto na ozbiljno pitanje – šta Evropa realno može sama, a šta očekuje od SAD. U tom smislu, "Špiglov" tekst deluje kao alarmno zvono, ali i kao ogledalo jedne dublje slabosti – evropskog oslanjanja na američki kišobran uz istovremenu naviku da se odluke iz Vašingtona dočekuju kao obaveza, a ne kao promenljiva politička realnost.

Pogled redakcije portala Srpski ugao:

Tramp ne "izdaje" Evropu, već je prisiljava da odraste. Evropska unija, sa svojim birokratskim centralizmom i slabim vojnim kapacitetima, nije u stanju da sama rešava krize na svom pragu. Optužbe iz "Špigla" više liče na plač zbog gubitka američkog pokroviteljstva nego na objektivnu analizu. Umesto histerije, Evropljanima bi bolje došlo da prihvate realnost i doprinesu rešenju, umesto da kukaju nad navodnom "izdajom".