Uloge su se promenile: Centar moći se pomera na istok; Oni mogu postati najjači bedem protiv Rusije

Dok se Nemačka sprema da postane vodeća vojna sila Evrope, politička ravnoteža kontinenta se ljulja. Francuska se bori da održi svoju relevantnost, dok u Poljskoj nemačko naoružanje istovremeno bude duhove prošlosti i nadu da bi osovina Berlin-Varšava mogla postati najjači bedem protiv Rusije, piše Politiko.

Očekivanja od Berlina su velika. "Gde god da idem u svetu, od Baltika do Azije, ljudi traže od Nemačke da preuzme veću odgovornost", rekao je Kristof Šmid, poslanik nemačkih socijaldemokrata u odboru Bundestaga za odbranu.

"Očekuje se da će se Nemačka konačno pojačati i uskladiti svoju ekonomsku težinu sa svojom odbrambenom moći."

Vizija Nemačke sa najvećom evropskom vojskom, opremljenom najnovijom tehnologijom, daleko je od slike haotičnog Bundesvera koji je godinama bio predmet ismevanja. Ova nova vojna sila, zajedno sa političkom i ekonomskom snagom, stvara dominantnu Nemačku kojoj će ostatak Evrope morati da se prilagodi.

Plan je da Nemačka do 2029. godine troši 153 milijarde evra godišnje na odbranu, što je oko 3,5 odsto BDP-a i predstavlja najambiciozniju vojnu ekspanziju zemlje od ujedinjenja. Poređenja radi, Francuska planira da do 2030. godine dostigne potrošnju od oko 80 milijardi evra. Poljska, s druge strane, namerava da ove godine potroši 44 milijarde evra, odnosno čak 4,7 odsto BDP-a, najviše u NATO-u.

Lars H. / AFP / Profimedia

Ovaj tektonski pomak se oseća i u Briselu. Jedan zvaničnik EU nazvao je promenu u nemačkim vojnim sposobnostima "zemljom", ili ogromnom, dok je drugi diplomata bio direktniji: "To je najvažnija stvar koja se trenutno dešava na nivou EU." Pitanje koje kruži hodnicima evropskih institucija jeste koliko će nemačko gomilanje zaista biti "evropsko".

Berlin gradi vojsku, ali prvenstveno za sebe

Odgovor leži u politici javnih nabavki. Berlin se snažno opirao ideji da se Evropskoj komisiji daju veća ovlašćenja u kupovini oružja i planira da se oslanja na nacionalne okvire, sistematski koristeći Član 346 Ugovora o EU, koji omogućava zemljama da zaobiđu pravila konkurencije i favorizuju domaće kompanije. Ovaj pristup "Nemačka na prvom mestu" već se primenjuje u praksi.

Interna dokumentacija o javnim nabavkama pokazuje da se Berlin sprema da do kraja 2026. godine progura ugovore o odbrani Bundestaga u vrednosti od 83 milijarde evra. Ovo je samo početak, jer dugoročna "lista želja" Bundesvera teži 377 milijardi evra. Takođe je značajno gde će taj novac otići. Manje od 10 procenata novih ugovora ide američkim dobavljačima, što je preokret nakon godina u kojima je Vašington bio ključni partner. Skoro sav ostatak će ostati u Evropi, a većina u samoj Nemačkoj.

Nelagodnost u Parizu

Ovi događaji u Parizu se prate sa mešavinom skepticizma i zabrinutosti. Uprkos naporima predsednika Emanuela Makrona da poboljša odnose, nepoverenje prema Berlinu ostaje duboko ukorenjeno u francuskim odbrambenim krugovima. "To je negde između opreza i osećaja pretnje", rekao je jedan francuski odbrambeni zvaničnik. "Biće teško sarađivati sa njima jer će biti izuzetno dominantni."

Isti zvaničnik je dodao da je nemačka industrijska i ekonomska moć podjednako zabrinjavajuća kao i njeno naoružanje. "Neće morati da izvrše invaziju na Alzas i Mozel", našalio se. "Mogu jednostavno da ih kupe." Pored istorijske nelagodnosti, Francuze muči i geopolitička uloga koju Berlin namerava da igra. "Još uvek nije jasno šta Merc želi da uradi", rekao je jedan evropski diplomata. "Nemačka će morati da preuzme širu ulogu na međunarodnom nivou, ali nije jasno kako."

Arriens/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Tenzije su dodatno pojačane sporom oko Evropskog borbenog aviona sledeće generacije (FCAS), projekta vrednog 100 milijardi evra koji je trebalo da bude kruna francusko-nemačko-španske saradnje. Kašnjenja i sporovi oko podele posla podstakli su Berlin da istraži alternativne opcije, što je uznemirilo Pariz. Za Francusku, FCAS je ključni politički projekat povezan sa njenim nuklearnim odvraćanjem. Erik Trapje, izvršni direktor kompanije Dassault Aviation, otvoreno je pitao francuske poslanike: "Nisam protiv projekta, ali kada Nemačka kaže da će isključiti Francusku, zar vas to ne uznemirava?"

Varšava dočekuje, ali sa oprezom

Ali ne svi vide ponovno naoružavanje Nemačke kao pretnju. U Varšavi se to vidi kao neophodan i zakasneli potez. "Poljska je postala svetionik među saveznicima NATO-a u pogledu vojnih izdataka", rekao je Marek Magerovski, bivši poljski ambasador. "Shodno tome, insistiramo da i drugi partneri slede taj primer. Ali ako smo ozbiljni u vezi sa kolektivnom odbranom, ne možemo stalno govoriti: Molim vas, svi trošite više na odbranu. Ali ne vi, Nemačka."

Drugi poljski zvaničnici izražavaju sličan pragmatizam, ali krvava prošlost baca dugu senku. "Gledajući istoriju, situacija u kojoj bi Nemačka kombinovala svoju ekonomsku moć sa vojnom moći uvek je izazivala strahove", rekao je Pavel Zalevski, zamenik ministra odbrane Poljske, dodajući da se planovi Nemačke moraju posmatrati u kontekstu jačanja svih evropskih vojski. Prema njegovim rečima, jačanje Nemačke je prirodan odgovor na signale iz Vašingtona o smanjenju američkog prisustva u Evropi. "Glavne zemlje koje će braniti istočni bok biće Poljska i Nemačka", primetio je.

EPA-EFE/VALDA KALNINA

Ipak, sećanja na politiku bivše kancelarke Angele Merkel prema Rusiji teško blede. "Sećamo se i proruskog stava Merkelove", dodao je Zalevski. "Pozivamo Nemačku da pokaže koliko će snažno braniti međunarodni poredak od Rusije. Potrebne su stalne provere. Ne zaboravljamo ništa." Uspon krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) izaziva dodatnu zabrinutost. "Kada razmišljamo o AfD i da li će moći da dođu na vlast... to je zabrinjavajuće", rekao je jedan poljski zvaničnik. "AfD je proputinova i ima program koji govori o povratku dela poljske teritorije. Ne možemo otvoriti tu diskusiju u Evropi."

Centar moći se pomera na istok

Uzeti zajedno, brzi uspon Nemačke i podeljene reakcije njenih partnera potvrđuju da se težište Evrope pomera ka istoku. Ekonomski motor kontinenta postaje i njegov vojno-industrijski pokretač, dok se Francuska drži svoje nuklearne karte, a Poljska se pojavljuje kao konvencionalni teškaš na istočnom krilu NATO-a. Za Brisel, ova rekonstrukcija je ključni test: može li EU kanalisati ovaj zamah u zajedničke strukture ili će to samo produbiti fragmentaciju odbrane bloka?

Za sada se potezi Berlina vide kao preuzimanje vlasti, a ne kao pokušaj dominacije. Pa ipak, čak i pristalice priznaju da je teško zamisliti razmere promene. "Moglo bi biti zastrašujuće, bez sumnje", zaključio je jedan diplomata EU. "Ali Nemačka ima koalicije. U EU je i NATO-u – i mnogo toga se može dogoditi u međuvremenu."