Došao je dan kojeg se Evropa dugo plašila: Odluka je doneta

Pozivajući se na dva neimenovana zapadna zvaničnika upoznata sa situacijom, ukrajinski mediji pišu da odluka o smanjenju američkih trupa na terenu šalje negativnu poruku o jedinstvu savezničke pomoći u vreme kada Zapad pokušava da dovede ruskog predsednika Vladimira Putina za pregovarački sto.

Iako je odluka izazvala nelagodu u Evropi, gde se mnogi nadaju da je Moskva neće protumačiti kao poziv na proširenje sukoba van Ukrajine, iz Vašingtona stižu ohrabrujuće poruke. Američki izvori kažu da, iako odluka "nosi lošu simboliku", u praksi ona ne predstavlja značajno smanjenje broja vojnika.

Prema pisanju lista Kijev posta, Pentagon razmatra "umereno smanjenje snaga" jer se evropske kopnene snage sada smatraju bolje pripremljenim nego prethodnih godina, što čini ograničeno rekalibriranje američkog prisustva "prikladnim". Pored povlačenja oko 800 vojnika iz Rumunije, očekuje se da će nepoznat broj vojnika iz Bugarske, Mađarske i Slovačke takođe otići već sredinom decembra. Zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti diplomatskih razgovora, rekli su da su saveznici obavešteni o "verovatnoj" mogućnosti daljih prilagođavanja tokom naredne godine, nakon isteka trenutnih rasporeda rotacije. Međutim, američki izvori tvrde da su povlačenja iz pomenutih zemalja "marginalna".

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Da bi umirili nervozne saveznike, zvaničnici Trampove administracije naglasili su da će broj američkih vojnika u Poljskoj i baltičkim državama ostati nepromenjen. "Ova raspoređivanja su okosnica odbrane NATO-a od ruske agresije", rekao je za Kijev post bivši pomoćnik državnog sekretara SAD i jedan od arhitekata američke politike prema Istočnoj Evropi nakon Hladnog rata Danijel Frid.

Zabrinutost zbog povlačenja prisutna je ne samo u Evropi, već i u samim Sjedinjenim Državama, gde i republikanci i demokrate upozoravaju da bi taj potez mogao ohrabriti Moskvu i potkopati jedinstvo saveza. Republikanski predstavnik Majk Tarner, šef delegacije SAD u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, naglašava da podržavanje saveznika na prvim linijama fronta nije samo pitanje iskazivanja solidarnosti, već i pitanje nacionalne bezbednosti SAD. "Ruska agresija protiv zemalja istočnog krila, uključujući namerne upade u njihov vazdušni prostor, pokazuju šire ambicije Moskve", upozorio je Tarner. On smatra da bi povlačenje američkih snaga u vreme povećanog ruskog pritiska bio pogrešan signal, jer bi moglo izgledati kao da Zapad smanjuje spremnost da brani svoje saveznike.

Demokratska senatorka Džin Šahin, članica Odbora za spoljne odnose Senata, postavila je pitanje da li je odluka bila u potpunosti koordinisana unutar administracije, sugerišući da su ministar odbrane Pit Hegset i podsekretar Elbridž Kolbi možda delovali bez konsultacija sa Belom kućom, Savetom za nacionalnu bezbednost, Stejt departmentom ili Kongresom. "Predsednik Tramp mora da razjasni našu posvećenost saveznicima poput Rumunije", rekla je Šahin, upozoravajući da je kredibilitet SAD u NATO-u u pitanju.

Danijel Frid smatra da nova politika više odražava birokratsku konkurenciju nego koherentnu strategiju, objašnjavajući da unutar Trampove administracije postoji debata između tri suprotstavljene frakcije. Prvu čine zagovornici strategije "Azija na prvom mestu", usmerene na Kinu i Indo-Pacifik. Drugu čine pristalice koncepta "Tvrđava Severna Amerika", usmerene na odbranu američkog kontinenta, a treću grupu čine tradicionalni konzervativci nacionalne bezbednosti, koji rusku pretnju shvataju ozbiljno i zalažu se za povećanje, a ne smanjenje, prisustva u Istočnoj Evropi. Frid ističe da su trenutno prevladali oni koji se zalažu za veća smanjenja.

EPA-EFE/VALDA KALNINA

Ipak, on napominje da su najavljena povlačenja ograničena i uglavnom simbolična. "Brojke su toliko male da neće promeniti vojnu ravnotežu", rekao je. "To je loša simbolika, ali ne i strateško povlačenje." On opisuje odluku kao "birokratski kompromis", simboličan ustupak onima koji su se zalagali za veća smanjenja. "Izgleda da su oni koji su želeli veliko evropsko povlačenje dobili daleko manje nego što su očekivali", dodao je Frid, dodajući da "u Trampovom svetu ništa nije uklesano u kamenu" i da uvek postoji prostor za promenu kursa, sugerišući da su mogući dalji preokreti.

Rumunski predsednik Nikušor Dan izjavio je da se povlačenjem dela američkih trupa broj vojnika prisutnih u Rumuniji efikasno vraća na nivo pre rata u Ukrajini. "Odvraćanje pretnji na istočnom krilu NATO-a nadoknađuje se značajnim povećanjem vojne opreme i većim prisustvom evropskih snaga, u potpunosti koordinisanim sa našim američkim partnerom", rekao je Dan . U Rumuniji će ostati između 900 i 1.000 američkih vojnika, što je nešto više nego pre 2022. godine.

Frid zaključuje sa oprezno optimističnom notom: "Ako se ispostavi da su ovo simbolična povlačenja, to nije dobro, ali nije ni katastrofalno."

"Ovo je dan koga se mnogi u Evropi dugo plaše. Ali to ne bi trebalo da bude iznenađenje, to je jasno izražen politički pravac koji Trampova administracija komunicira mesecima. Takođe, ovo ne bi trebalo da bude razlog za paniku. Administracija pokušava da ubedi evropske saveznike da će planirana rekonfiguracija američkog prisustva u Evropi biti postepena i umerena, pri čemu će se broj američkih trupa na kraju vratiti na nivoe slične onima pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine", piše Filip Dikinson, zamenik direktora Transatlantskih bezbednosnih inicijativa.

On upozorava da će Moskva neizbežno protumačiti taj potez kao znak da, iako se Sjedinjene Države ne povlače iz Evrope, ozbiljno razmišljaju o preoblikovanju svog vojnog prisustva. "Da bi neutralisale svaki mogući osećaj ohrabrenja u Moskvi, SAD bi trebalo da pronađu druge načine da pokažu svoju odlučnost da odvrate dalju rusku agresiju. Nedavni paket sankcija je odličan početak. Još jači signal bi bio slanje raketa Tomahavk Ukrajini i obezbeđivanje ključne podrške SAD nakon mogućeg prekida vatre", sugeriše Dikinson.

U.S. NAVY PHOTO / AFP / Profimedia

Aleks Serban, viši saradnik Atlantskog saveta u Rumuniji, upozorava da će Moskva svakako pozdraviti ovaj potez i videti ga kao znak slabljenja američke odlučnosti. Odluka Vašingtona da povuče deo trupa iz Rumunije, kaže on, mogla bi imati političke i bezbednosne implikacije koje prevazilaze vojnu dimenziju. "Populistički političari i ekstremistički glasovi mogli bi da protumače ovo povlačenje kao znak da Moskva ponovo zadaje tempo u regionu", upozorio je Serban.