Shof: Pre će doći Deda Mraz nego što će biti formirana nova vlada

"Mislim da ću i dalje biti premijer do Božića", rekao je Shof na putu do sastanka kabineta. Rekao je da će biti "prilično komplikovano" formirati novu koaliciju i da bi bio "iznenađen" ako bi se to uradilo pre nego što se ukrasi postave.

Holandska nacionalna novinska agencija ANP u petak je proglasila stranku D66 centrističkog liberala Roba Jetena pobednikom izbora u sredu, ali sada počinje težak rad na formiranju vlade.

Jeten EPA/ROBIN UTRECHT

I D66 i krajnje desničarska Partija za slobodu (PVV) Gerta Vildersa osvojile su 26 mesta u holandskom parlamentu od 150 poslanika, prema skoro kompletnim rezultatima; Dok je konzervativno-liberalna Narodna partija za slobodu i demokratiju (VVD) osvojila 22, levičarski savez Zelene levice i laburista (GL-PvdA) dobio je 20, a desnocentrični Hrišćansko-demokratski apel (CDA) osvojio je 18.

• Holandija: Prebrojani skoro svi glasovi; Pobednik je D66
• Poznati prvi rezultati izbora u Holandiji; Poražena krajnja desnica?

Najveća stranka obično dobija pravo da prvo pokuša da formira vladajuću koaliciju. Jetenova D66 je neznatno ispred Vildersove PVV sa razlikom od samo 15.000 glasova, sa 99,7% prebrojanih na nacionalnom nivou, a ANP je u petak saopštila da D66 više ne može da se bori za prvo mesto. Jeten je, stoga, jasni favorit za novog premijera.

Lider VVD-a Dilan Ješiljgez je takođe više puta isključio mogućnost vladavine sa Zelenom levicom i laburistima uoči izbora, što bi potencijalno zakomplikovalo pregovore koje vodi D66. Sa 26 mesta, D66 bi bila izuzetno mala najveća stranka u vladi, a bez Zelene levice i laburista, budućoj koaliciji bi bilo potrebno pet stranaka da bi dostigla većinu.

Međutim, to ne mora biti problem, rekao je Shof, tražeći inspiraciju preko granice.

"To je ono što imaju u Belgiji, tako da je moguće", rekao je. Broj stranaka nije važan, sve dok se "slažete oko toga šta želite da uradite, a zatim se držite zajedno i podržavate jedni druge", dodao je.

Shofova vlada se raspala

Ovonedeljno glasanje održano je samo dve godine nakon prethodnih izbora u Holandiji. Shofova vlada, koalicija PVV-a sa VVD-om, centrističkim Novim društvenim ugovorom (NSU) i populističkim Pokretom poljoprivrednika i građana (BBB), obeležena je unutrašnjim sukobima i raspala se u roku od godinu dana kada je Vilders povukao svoju stranku zbog spora oko politike azila.

Vilders EPA/KOEN VAN WEEL

NSU, sa 20 mesta, bio je jedan od najvećih pobednika na izborima 2023. godine, ali nije obezbedio nijedno na ovonedeljnom glasanju. Bivši lider stranke i osnivač Piter Omcigt napustio je politiku ranije ove godine. I druge stranke u prethodnoj vladi su izgubile mesta, uključujući Vildersovu stranku PVV, koja je izgubila 11 mesta.

Shof je priznao da su stranke u njegovoj vladi kažnjene, dok je NSK "ispario".

"Mislim da su ljudi nezadovoljni onim što je postignuto i činjenicom da kabinet nije uspeo da sprovede stvari do kraja", rekao je.