Kriza u Briselu nije prošla; Traži se ostavka

Poslanici Evropskog parlamenta će u sredu ispitati Komisiju o navodima da su obaveštajni službenici vlade mađarskog premijera Viktora Orbana pokušali da regrutuju zvaničnike EU za špijunažu između 2012. i 2018. godine.

Mađarski zvaničnici koji rade u institucijama EU opisali su mrežu za Politiko kao "javnu tajnu" u belgijskoj prestonici. Navodna špijunaža postavlja pitanja o tome da li Oliver Varhelji, koji je vodio ambasadu tokom poslednjih godina kada se špijunaža navodno dogodila, treba da bude evropski komesar.

• Skandal u EU; Otkriveni mađarski špijuni u Briselu, nudili novac za "tračeve"
• Varhelji odbijen; Evropski parlament zahteva dodatne odgovore

Komisija je potvrdila da interno istražuje navode. Belgijske obaveštajne službe će sarađivati sa Komisijom u istrazi, prema osobi upoznatoj sa istragom, koja je tražila da ostane anonimna.

Neki poslanici Evropskog parlamenta smatraju da Varhelji treba da podnese ostavku ako se utvrde njegove veze sa navodnom mrežom. Jedna nevladina organizacija smatra da bi trebalo odmah da podnese ostavku.

Varheji "nije bio upoznat"

Varheji je prošle nedelje rekao Ursuli fon der Lajen da "nije bio upoznat" sa navodnim mađarskim pokušajima regrutovanja špijuna u Briselu, prema rečima portparola Komisije.

Neki poslanici Evropskog parlamenta tvrde da je Komisiji već u to vreme dati upozoravajući signali.

"Već su ranije bili crveni znaci. Komisija sada zaista mora da obavi svoj posao, sprovede istragu, a zatim, ako se to potvrdi, zahtevanje Varhejijeve ostavke i smene bio bi logičan sledeći korak", rekao je kopredsedavajući Zelenih Teri Rajntke.

Ako je Komisija znala za navodnu mađarsku špijunažu, postavlja se pitanje koje je mere, ako ih je uopšte bilo, preduzela u to vreme.

"Postoje indikacije da su ljudi koji su im se obratili, koji su radili u Komisiji, obavestili službe Komisije o ovome. Međutim, ništa se nije dogodilo", rekao je poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Danijel Frojnd.

Frojnd je jedan od nekoliko poslanika Evropskog parlamenta iz različitih grupa, uključujući socijaliste i demokrate (S&D) i centrističku stranku Renev, koji pozivaju na političku istragu posebnog odbora Evropskog parlamenta o navodnoj mađarskoj špijunaži u institucijama EU.

Odbor bi takođe zahtevao odgovore od visokih zvaničnika Komisije o tome da li su ih zaposleni upozorili pre deset godina.

Poslanici traže odgovornost

Predsednica grupe S&D Irače Garsija rekla je za Politiko da grupa podržava pronalaženje "mehanizma za osiguravanje odgovornosti i praćenje ovog pitanja špijunaže".

Međutim, desnocentrična Evropska narodna partija (EPP) će se protiviti stvaranju takvog odbora, rekao je njen portparol Danijel Koster za Politiko, što znači da je malo verovatno da će se instrument koristiti. Inicijativa bi zahtevala podršku EPP-a, najveće političke grupe, da bi prošla.

Kritike ne dolaze samo od parlamentaraca. Fon der Lajen je takođe pod pritiskom grupa civilnog društva da otpusti Varheljija.

Nevladina organizacija "Dobri lobi profs" saopštila je da nova otkrića ove nedelje, uključujući priznanje bivšeg šefa mađarske obaveštajne službe o postojanju špijunske mreže, "značajno jačaju kredibilitet prethodnih optužbi" i opravdavaju Varhejijevu ostavku.

Nekoliko ljudi koji su radili sa Varheljijem u Briselu rekli su za Politiko da je opštepoznato da špijunska mreža deluje iz stalne misije Mađarske pri EU.

Jedna od ljudi je rekla da joj se obratio član osoblja stalne misije sa predlogom da postane špijun, a da su njegove kolege obavestile svoje nadređene u institucijama EU, što je pokrenulo pitanja o tome koliko je Komisija tada znala.

Mađar: Varheji nije rekao istinu

Orbanov politički rival Peter Mađar, koji je takođe radio u stalnoj misiji Mađarske pod Varhejijem, optužio ga je prošle nedelje da je prikrivao informacije o svom ambasadorskom mandatu.

"Po mom mišljenju, Oliver Varhelji, sadašnji evropski komesar i bivši ambasador EU (i moj bivši šef), nije rekao celu istinu kada ju je porekao tokom zvanične istrage pre nekoliko dana", napisao je Mađar u objavi na Fejsbuku.

Dodao je da je postojanje ove mreže bilo poznato, iako nije potvrđeno.

"U ambasadi EU u Briselu je bilo opštepoznato da su tokom perioda ministrovanja Janoša Lazara, od 2015. do 2018. godine, tajne službe bile raspoređene u Brisel", dodao je.

Mađarski ministar Lazar, koji je nadgledao obaveštajnu službu dok je Varhelji bio ambasador, rekao je prošle nedelje da se "ne seća tačnih detalja" i da je "njegova dužnost da zaštiti zemlju".

"Ako bi mađarska obaveštajna služba otišla u Brisel, ja bih ih poštovao, a ne kaznio", dodao je.

Optužbe za špijunažu takođe postavljaju pitanja o tome zašto je fon der Lajen insistirala da Varhelji ostane na funkciji.

Nekoliko ljudi upoznatih sa njenom podrškom njemu reklo je da je predsednica Evropske komisije vršila pritisak na poslanike da prihvate Varheljija za komesara 2024. godine, nakon što je morao ponovo da odgovara na pisana pitanja poslanika koji su ostali skeptični.

Varhelji je trenutno komesar za zdravstvo. U prvom mandatu fon der Lajen, bio je zadužen za proširenje EU.