125.000 mrtvih; "Pokušavaju da unište hrišćansko stanovništvo cele zemlje"

Bil Maher, američki komičar i politički komentator, nedavno je skrenuo pažnju na progon hrišćana u Nigeriji, nazvavši nasilje "većim pokušajem genocida od onoga što se dešava u Gazi".

"Ubili su preko 100.000 ljudi od 2009. godine. Spalili su 18.000 crkava. Ovo je mnogo veći pokušaj genocida nego ono što se dešava u Gazi. Oni bukvalno pokušavaju da unište hrišćansko stanovništvo cele zemlje", rekao je tokom emisije Real Time with Bill Maher na HBO-u.

Ubrzo je The Washington post objavio članak Roberta Rojala, autora bliskog katoličkim krugovima, koji je zaključio da svet konačno shvata progon hrišćana u Nigeriji.

Šta je istina?

Maher je naveo brojke koje kruže među hrišćanskim organizacijama. Brojke od 100.000 ubijenih i 18.000 spaljenih crkava nisu nezavisno potvrđene od strane UN ili međunarodnih posmatrača.

UN su izvestile da je najmanje 62.000 nigerijskih hrišćana ubijeno od 2000. godine. Prema istraživanju organizacije Intersociety, broj smrtnih slučajeva hrišćana od početka Boko Harama dostigao je oko 125.000, ali se ove brojke smatraju preuveličanim.

• Masakr; Prebrojavaju se mrtvi
• Tragedija u Nigeriji: Stotine poginulih

Organizacije poput Genocide Watch tvrde da se u Nigeriji dešava "genocid" i "masakr" hrišćana. Ujedinjene nacije su izbegle kvalifikaciju genocida (prema UN, genocid podrazumeva namerni pokušaj uništenja cele etničke, verske ili nacionalne grupe).

Šta se dešava u Nigeriji?

Nigerija, najmnogoljudnija zemlja u Africi sa populacijom od 232,2 miliona, zvanično je sekularna država bez državne religije. Severni deo Nigerije pretežno naseljavaju muslimanske zajednice. Južni deo zemlje je pretežno hrišćanski. Prema podacima CIA World Factbook-a (2018), procenjuje se da je 53,5% stanovništva muslimansko, a 45,9% hrišćansko.

EPA/STR

Epicentar sukoba je u Srednjem pojasu, domu stotina manjinskih etničkih grupa. Tamo živi više od 40 miliona ljudi.

Uvođenje šerijatskog prava na prelazu vekova

Nigerija je nastala 1914. godine ujedinjenjem muslimanskog severa i hrišćanskog juga pod britanskom kolonijalnom vlašću. Prvi veći sukobi između hrišćana i muslimana počeli su oko 1950-ih. Zemlja je stekla nezavisnost od Velike Britanije 1960. godine, a prvi vojni puč dogodio se 1966. godine. U to vreme, Nigerijom su godinama vladale vojne hunte.

Nakon što se zemlja vratila demokratskoj vladavini 1999. godine, muslimanske savezne države na severu iskoristile su povratak demokratije kao priliku da uvedu šerijatsko pravo kao glavni pravni okvir.

Brutalno nasilje je počelo sa Boko Haramom

Boko Haram, islamistička grupa koja deluje kao oružani džihadistički pokret od 2009. godine, imala je posebno dramatičan uticaj na nigerijsku stvarnost, sprovodeći brutalne napade na civilno stanovništvo. Članovi grupe zahtevaju uvođenje muslimanskog šerijatskog zakona i islamskih škola širom Nigerije.

Frakcija poznata kao Islamska država – Zapadnoafrička provincija (ISWAP) pojavila se unutar Boko Harama od 2016. godine. U početku je organizacija bila više fokusirana na vojne i državne ciljeve, ali su nedavno zabeleženi i napadi na hrišćanske zajednice.

Značajan deo nasilja u Nigeriji proizilazi iz sukoba između fulanskih stočara i hrišćanskih poljoprivrednika u centralnom delu zemlje. Fulanski stočari su nomadski muslimanski stočari koji sezonski putuju sa svojom stokom, često dolazeći u sukob sa poljoprivrednim zajednicama. Iako su žrtve često hrišćani, sukobi retko su isključivo verski i često uključuju agrarna pitanja.

Brutalni nedavni napad

U junu ove godine dogodio se jedan od najgorih napada u skorije vreme u centralnoj Nigeriji. Naoružani ljudi su upali u selo Jelevata, u državi Benue, ubivši najmanje 100 ljudi, prema podacima Amnesti internešenela. Napadi su raselili najmanje 500.000 ljudi u državi.

Organizacija Genocide Watch kaže da je napad, u kojem je ubijeno 200 hrišćana, a koji su izvršili fulanski džihadisti, samo jedan od brojnih napada poslednjih godina u kojima su hrišćanske zajednice u centralnoj Nigeriji bile među glavnim žrtvama.

Nigerija se protivi stavu o genocidu

Ali nigerijska vlada se suprotstavlja narativima da se hrišćani sistematski ubijaju u "pokušaju genocida", kako je to Maher rekao. Katarska Al Jazeera objavila je kolumnu pod naslovom "Ne, Bile Maher, u Nigeriji nema genocida nad hrišćanima". Autor je Gimba Kakanda, viši specijalni pomoćnik predsednika Nigerije za istraživanje i analitiku u kancelariji potpredsednika.

Sama njegova funkcija sugeriše da je ovo pristrasan stav, ali je istovremeno zanimljiv jer otkriva više o zvaničnom stavu zemlje.

Kakanda ističe da su tvrdnje o verskom ratu između muslimana i hrišćana previše pojednostavljene i da su sukobi podstaknuti sporovima oko zemlje i kriminalom, dok je religija često sekundarna. On takođe navodi sukobe između muslimana i drugih muslimana.

Trampova administracija je sve više zabrinuta

Razlog zašto nigerijske vlasti pokušavaju da umanje značaj verskog elementa nasilja je zbog rastuće zabrinutosti javnosti zbog situacije u administraciji Donalda Trampa. U martu je Kongres SAD održao saslušanje na kojem je pozvao da se Nigerija proglasi "zemljom od posebne zabrinutosti zbog sistematskog kršenja verskih sloboda i progona hrišćana".

Ova oznaka podrazumeva moguće sankcije protiv pojedinaca i agencija odgovornih za ugrožavanje verskih prava.

Joris Bolomey / AFP / Profimedia

Poslanik Kristofer Smit, predsednik Pododbora za Afriku, objavio je Newsweek, rekao je da su ovi napadi zasnovani na religiji, dok je njegova koleginica Sara Džejkobs pozvala na oprez i rekla da pojednostavljeni narativi o nasilju održavaju štetne stereotipe. Senator iz Teksasa Ted Kruz otišao je najdalje u kritikovanju nigerijske vlade, optužujući je da je olakšala masakr hrišćana.

Nasilje se nastavlja

Iako nigerijska vlada tvrdi da je intenzivirala operacije protiv militanata i razoružala stotine naoružanih grupa, nasilje se nastavlja. Nigerijske nevladine organizacije kažu da se džihadistima daje amnestija dok se hrišćani postepeno istrebljuju, suočavajući se sa smrću i raseljavanjem.

EPA/STR

Očigledno je da globalno interesovanje javnosti za ovaj problem raste i da će se pritisak na Nigeriju od strane SAD i međunarodne zajednice povećati.

"Uporni neuspeh vlasti da pozovu osumnjičene počinioce na odgovornost podstiče ciklus nekažnjivosti koji ostavlja sve sa osećajem nesigurnosti. Vlasti sada moraju da okončaju rastuću kulturu nekažnjivosti za ove napade", rekao je direktor Amnesti internešenela za Nigeriju Isa Sanusi nakon junskih napada u državi Benue.