Turska naoružava Siriju; Kurdi u panici

Prema navodima izvora bliskih vladi, u narednim nedeljama Siriji će biti isporučeni oklopni transporteri, dronovi, artiljerija, raketni sistemi i protivvazdušna odbrana. Oprema će biti raspoređena u severnim delovima zemlje, kako bi se izbegle nove tenzije s Izraelom na jugozapadu Sirije.

Predsedništvo Turske odbilo je da komentariše, dok se Ministarstvo informisanja Sirije nije oglasilo na upit medija.

• Rekordan budžet u Ankari: Više novca za dronove nego ikada
• "To je genocid"

Ove pošiljke, navode izvori, deo su šireg plana podrške sirijskom predsedniku Ahmedu el-Šarai, bivšem komandantu Al-Kaide koji je krajem prošle godine predvodio rušenje Bašara el-Asada i preuzeo vlast u Damasku.

Šara sada pokušava da konsoliduje zemlju pod jedinstvenim vođstvom, dok Turska vidi priliku da kroz vojnu saradnju povrati uticaj u regionu i ograniči delovanje kurdskih grupa koje smatra pretnjom sopstvenoj bezbednosti.

Turska pomoć trebalo bi da pomogne obnovi sirijske vojske, čiji su kapaciteti značajno uništeni u izraelskim napadima nakon svrgavanja Asada.

Ovaj potez, međutim, ističe i dugogodišnju zabrinutost Ankare zbog situacije na severoistoku Sirije, koji je pod kontrolom Sirijskih demokratskih snaga (SDF), milicije koju podržavaju Sjedinjene Američke Države. Ključnu ulogu u SDF-u ima kurdska Jedinica narodne zaštite (YPG), koju Turska smatra produženom rukom Radničke partije Kurdistana (PKK), organizacije koja već četiri decenije vodi oružanu borbu za autonomiju i koju i Vašington i Evropska unija smatraju terorističkom grupom.

Prema izvorima, Turska i Sirija razgovaraju o proširenju bezbednosnog sporazuma starog skoro tri decenije, koji Turskoj dozvoljava ograničene vojne operacije protiv kurdskih militanata blizu granice. Ankara sada želi proširenje te zone delovanja na 30 kilometara unutar sirijske teritorije, umesto sadašnjih pet.

Iako je PKK u maju objavio da polaže oružje i najavio proces raspuštanja, napredak u mirovnom procesu je spor, delimično zbog neizvesnosti oko razoružanja i poteza koje bi Ankara mogla da preduzme kako bi zadovoljila kurdske zahteve.

Zvaničnici navode da Turska računa na to da će predsednik Šara odbiti zahteve Kurda za većom autonomijom, posebno u pograničnim područjima, te da će ograničiti pristup SDF-a sirijskim naftnim i gasnim poljima, zbog bojazni da se prihodi od njih prelivaju u strukture PKK-a.

U martu su SDF i Šara potpisali sporazum prema kojem bi borci SDF-a trebalo da budu integrisani u sirijsku nacionalnu vojsku, ali do sada to još nije sprovedeno. Prema ocenama analitičara, eventualni dogovor između Damaska i Ankare signalizirao bi nastavak napetosti između sirijske vlade i kurdskih snaga, iako su iz SDF-a ove sedmice za "Associated Press" poručili da je u poslednjim nedeljama ostvaren "određeni napredak" u sprovođenju martovskog sporazuma.

Turski plan, ukoliko bude realizovan, mogao bi dodatno da promeni odnose snaga u Siriji, ali i u celom regionu, otvarajući novo poglavlje saradnje između Ankare i Damaska, koje bi pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo.