Šta će biti sa Hamasom nakon primirja?

Hamas je juče predao Izraelu sve preostale žive taoce i tela onih koji su preminuli. S druge strane, iz izraelskih zatvora pušteno je skoro dve hiljade palestinskih zatvorenika, od kojih je najmanje 250 izdržavalo doživotne kazne zatvora.

U međuvremenu, odmah po potpisivanju dogovora o prvoj fazi primirja, izraelska vojska se povukla na ranije dogovorene položaje i nastavila da kontroliše oko 53 odsto Pojasa Gaze.

Šta će biti sa Hamasom

EPA/HAITHAM IMAD

Potpuno povlačenje izraelske vojske zavisi od razoružavanja Hamasa, u skladu sa sporazumom, što ostavlja izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu prostor za manevar da tvrdi da Izrael i dalje ima pravo da nastavi borbu.

Glavni pregovarač Hamasa, Halil al-Haja, izjavio je prošle nedelje da je grupa dobila garancije od američkih i međunarodnih posrednika koje potvrđuju da ovaj sporazum znači "trajni kraj rata", a ne samo privremeno primirje. 

Ključno pitanje bez odgovora je šta će se dogoditi sa Hamasom, smatra Burč Ozčelik, viša istraživačica za bezbednost Bliskog istoka u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI).

"Imate ono što izgleda kao put ka palestinskoj državnosti… ali to je, u suštini, palestinska država u kojoj, čini se, nema mesta za Hamas. U kojoj meri će Hamas pristati na to i poštovati sporazum u narednim nedeljama i mesecima - mislim da je to veliko pitanje", rekla je Ozčelik za CNN.

Prema njenom mišljenju, Izrael će zadržati ono što smatra svojim nacionalnim bezbednosnim imperativom - pravo da deluje u Gazi "ako proceni da postoji verodostojna pretnja njegovoj bezbednosti i pograničnim zajednicama".

"Ali istovremeno, u Gazi mora postojati upravno telo. Mora postojati bezbednost i sprovođenje zakona. Mora postojati pružanje osnovnih usluga i distribucija humanitarne pomoći", dodala je ona.

Ona je istakla da se očekuje da će i drugi regionalni akteri, posebno Egipat i Turska, igrati važnu ulogu u tranziciji.

"Mislim da će za sada sve strane želeti da pokažu da čine sve što mogu kako bi Trampov plan uspeo", rekla je Ozčelik.

U međuvremenu, Egipat, Turska, Katar i druge arapske zemlje vrše pritisak na Hamas da se razoruža, što je preduslov za nastavak pregovora sa Izraelom.

"Sve te države ne žele da Hamas ostane aktivan. Žele da vide njegovo razoružanje i u tom smislu imamo dobar scenario pritiska, jer ništa neće funkcionisati bez pritiska", izjavio je Johann Vadeful, ministar spoljnih poslova Nemačke.

On je naglasio da bi to moglo predstavljati i najvažniji podsticaj za Palestince.

"Najveća motivacija Palestinaca da se okrenu od Hamasa jeste realna šansa za državnost, pružanje pomoći i mogućnost obnove", rekao je Vadeful.