Ovo su najkraći mandati u istoriji – Lekornu nije rekorder

U ponedeljak su francuski premijer i njegova vlada podneli ostavku, samo 12 sati nakon imenovanja kabineta. Bio je premijer 27 dana, isto vreme koliko je potrebno Mesecu da obiđe Zemlju.

Ako je Liz Tras upoređena sa zelenom salatom zato što je njen 44-dnevni mandat britanske premijerke nadživelo povrće koje je kupio tabloid, to mora da Lekornua čini spanaćem političara, jer je tako brzo uveo.

Barnije EPA/OLIVIER HOSLET

Naravno, Francuskoj nisu strane kratke političke karijere. Prethodni najkraćeživiji premijer Pete republike bio je Mišel Barnije, koji je na vlasti ostao čak tri meseca 2024. godine. Međutim, šampion svih vremena za najkraći mandat na čelu francuske vlade ostaje Vojvoda de Mortemar, koji je služio samo nekoliko sati pre nego što je apsolutistički režim Šarla X svrgnut u Revoluciji 1830. godine.

Drugi kratki mandati uključuju Aleksandra Riboa, koji je bio na funkciji četiri dana pre nego što je podneo ostavku neposredno pre izbijanja Prvog svetskog rata, i Eduara Daladijea, koji je vladao nešto više od nedelju dana pre nego što su smrtonosni krajnje desničarski neredi 1934. godine primorali njegovo svrgavanje. Godine 1948, osnivač EU Robert Šuman predvodio je vladu koja je pala za samo devet dana kao rezultat posleratnih političkih previranja.

• Situacija u Francuskoj se ne smiruje: "Emanuele, raspusti skupštinu"
• Oglasio se Lekorni nakon ostavke: Bio sam spreman na kompromis ali...

Međutim, nesporni kralj (ne bavimo se pravim kraljevima i kraljicama, inače biste ovo čitali cele nedelje) ove kratke političke vladavine bio je Pedro Laskurain, koji je bio predsednik Meksika manje od sat vremena 19. februara 1913. godine. Izabran je da bude most između Fransiska Madera, koji je svrgnut u puču, i Viktorijana Uerte, koji je izvršio svrgavanje.

To je značilo da je Laskurain bio predsednik oko 45 minuta pre nego što je predao predsedništvo, dovoljno vremena da napiše svoje puno ime – Pedro Hose Domingo de la Kalsada Manuel Marija Laskurain Paredes – na nekoliko zvaničnih dokumenata.

Latinoamerikanci su dobri u ovakvim stvarima – 2001. godine, Argentina je imala pet predsednika u roku od samo 10 dana – kao i Australijanci (Frenk Forde je bio premijer čak osam dana 1945. godine).

U SAD, titula predsednika sa najkraćim stažom ide Vilijamu Henriju Harisonu, koji je umro tačno mesec dana nakon stupanja na dužnost. Treba spomenuti i Entonija Skaramučija, koji je ostao 10 dana kao direktor komunikacija Bele kuće u prvoj administraciji Donalda Trampa.

U Evropi, političari obično provode razumno vreme na vlasti (osim ako ne računate Jozefa Gebelsa, koji je bio kancelar Nemačke samo jedan dan, i Karla Denica, koji je zamenio Adolfa Hitlera na čelu nacističke Nemačke i ostao 23 dana. Ako posmatramo Drugi svetski rat, Artur Zajs-Inkvart je bio kancelar Austrije dva dana).

Postoje i drugi kratki politički mandati u Evropi, posebno u Italiji. Na primer, 1954. godine, vlada koju je predvodio Amintore Fanfani trajala je ukupno 12 dana. Fanfani se vratio na svoj šesti i poslednji mandat kao premijer 1987. godine, ovog puta u trajanju od 11 dana. Godine 1972, prva italijanska vlada Đulija Andreotija trajala je samo devet dana.

Zatim, tu je i Šveđanka Magdalena Anderson, koja je imenovana za premijerku 2021. godine i podnela je ostavku samo sedam sati kasnije nakon što nije uspela da dobije parlamentarnu podršku za svoj budžet. Anderson je dobila drugu šansu nekoliko dana kasnije i uspela je da izdrži skoro godinu dana.