Crne brojke terora u Gazi: Više od 75.000 mrtvih; Čitave porodice zbrisane sa lica zemlje FOTO

Prema saopštenju objavljenom u nedelju, više od 76.600 Palestinaca je ubijeno ili nestalo od početka rata 7. oktobra 2023. godine, kada je Izrael pokrenuo veliku ofanzivu na Gazu. Od toga, 67.139 smrtnih slučajeva je potvrđeno u bolnicama, dok se skoro 9.500 ljudi i dalje vodi kao nestalo, a za mnoge se veruje da su zakopani pod ruševinama.

Vlasti Gaze kažu da deca, žene i stariji čine više od polovine žrtava, više od 20.000 od njih su deca i 12.500 žene. U izveštaju se navodi da su čitave porodice izbrisane iz civilnih knjiga, pri čemu je 2.700 porodica potpuno uništeno, dok je više od 6.000 ostalo sa samo jednim preživelim članom.

Kancelarija za medije napominje da su izraelsko bombardovanje i kopnene ofanzive uništili skoro 90 odsto infrastrukture Gaze, ostavljajući teritoriju u stanju ''potpunog humanitarnog kolapsa''. Procenjuje se da je više od 80 odsto teritorije Pojasa Gaze sada pod izraelskom okupacijom, dok je preko dva miliona civila prisilno raseljeno, mnogi više puta.

U saopštenju se Izrael optužuje za ''kampanju gladovanja i etničkog čišćenja'', navodeći da je preko 200.000 tona eksploziva bačeno na Gazu u poslednje dve godine. Takođe se dodaje da je takozvana ''bezbedna humanitarna zona'' u al-Mavasiju bombardovana više od 130 puta.

• Novi krvavi napadi; Desetine mrtvih
• Horor u Gazi; 453 osobe umrle od gladi
• Još jedno krvavo jutro: Mrtvi na sve strane

Podaci Kancelarije za medije ukazuju na potpuni slom humanitarnog sistema. 38 bolnica i 96 klinika je uništeno ili onesposobljeno, dok je 197 ambulantnih vozila pogođeno izraelskim napadima. Više od 1.600 zdravstvenih radnika, 254 novinara, 140 pripadnika civilne zaštite i 540 humanitarnih radnika je ubijeno, navodi se u izveštaju.

Sa više od 169.000 ranjenika, vlasti kažu da bolnice u Gazi nemaju dovoljno osoblja. Prema izveštaju, 22.000 pacijenata sa odobrenim lečenjem u inostranstvu ostaje zarobljeno u Gazi, dok se 650.000 dece suočava sa glađu koja ugrožava život zbog ozbiljne nestašice hrane, lekova i formule za bebe.

Međunarodne agencije su više puta upozoravale na glad koja pogađa delove Gaze. Ujedinjene nacije su saopštile da 2,4 miliona ljudi na toj teritoriji živi u ''neviđenim nivoima siromaštva'', gotovo u potpunosti zaviseći od humanitarne pomoći.

Prema izveštaju, 95 odsto škola u Gazi je oštećeno, a 165 obrazovnih institucija je potpuno uništeno. U napadima je poginulo 13.500 učenika, 830 nastavnika i skoro 200 univerzitetskih profesora i istraživača.

Meta su bili i verski objekti: 835 džamija je potpuno uništeno, a nekoliko crkava je teško oštećeno. Takođe se navodi da su desetine groblja sravnjene sa zemljom.

Vlasti Gaze procenjuju direktne gubitke u 15 sektora na 70 milijardi dolara, uključujući 28 milijardi dolara u stanovanju, 5 milijardi dolara u zdravstvu i 4 milijarde dolara u obrazovanju. Gotovo celokupno poljoprivredno zemljište i ribarstvo su uništeni, što ugrožava dugoročnu bezbednost hrane.

Izveštaj se završava apelom međunarodnoj zajednici da deluje ''pre nego što Gaza potpuno nestane'', pozivajući svetske vlade da izvrše pritisak na Izrael da ukine blokadu i omogući nesmetan humanitarni pristup.

Zvaničnici UN i grupe za ljudska prava ponovili su pozive na nezavisne istrage ratnih zločina, ali političke podele unutar Saveta bezbednosti UN više puta su blokirale rezolucije koje pozivaju na okončanje genocida.

Kako rat ulazi u treću godinu, Gaza je i dalje gotovo potpuno razorena – njeni ljudi su prisilno raseljeni, gladuju i preživljavaju ono što lokalne vlasti nazivaju ''730 dana ubijanja i etničkog čišćenja''.