Španija uvela zabranu: Trampe, šta sad? FOTO

Zabrana se odnosi i na one koji idu direktno u tu zemlju i na one s međusletanjem kao konačnim odredištem.

"Rota i Moron su španske suverene baze, pod komandom španskog vojnog oficira, i sve što se tamo događa mora da odobri španska vlast", rekao je za El Pais izvor upoznat s radom Zajedničkog špansko-američkog odbora, koji upravlja svakodnevnim korišćenjem baza.

Dalje El Pais pojašnjava pozivajući se na izvore da bi se ipak moglo dogoditi da neko oružje prođe za Izrael i to na način da Španija odobri let iz SAD-a koji ide za nemačku ili italijansku bazu, a da onda taj avion odleti za Izrael, a da to nije navedeno u originalnom planu leta.

Takođe je istina, priznaju, da Španija ne pregleda američke transportne avione ili brodove koji se zaustavljaju u španskim bazama i da bi Pentagon mogao da sakrije njihov teret, ali to bi, tvrde, bilo kontraproduktivno, budući da se odnos između saveznika temelji na poverenju koje bi bilo ozbiljno narušeno ako bi se otkrila obmana.

Konačno, količina oružja koju SAD prenose Izraelu toliko je velika da ne može proći nezapaženo, a postoje brojni primeri da je Vašington svestan i poštuje stavove španske vlade.

Jedan od najnovijih slučajeva je onaj šest aviona F-35 isporučenih Izraelu u martu i aprilu, koji su izbegli tranzit preko Rote ili Morona. Ovi borbeni avioni, koji su došli s oznakama izraelskog ratnog vazduhoplovstva već oslikanim na trupovima, zaustavili su se na Azorima, prema različitim izvorima, pre nego što su preleteli Gibraltarski moreuz.

Verovatno kako bi izbegla trenje s Vašingtonom, vlada je bila neodređena oko primene zabrane tranzita vojne opreme kroz Španiju do Rote i Morona, namenjene Izraelu.

• IDF: Vazdušne, kopnene i mornaričke snage u akciji
• Huti gađali Izrael hipersoničnom raketom i dronovima

S obzirom na to da se poostrvo nalazi na pola puta između SAD-a i Bliskog istoka, te da Pentagon snabdeva većinu oružja koje izraelska vojska koristi u svojoj ofanzivi protiv Gaze, ovo je temeljno pitanje. Međutim, portparoli vlade jednostavno su odgovorili da je Španija dužna da se pridržava bilateralnog sporazuma sa SAD-om i da ga neće menjati.

Odbrambeni sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama iz 1988. godine, koji je naknadno više puta menjan, omogućuje američkim avionima privremeno ili trajno raspoređenim u Španiji slobodan ulazak i izlazak iz zemlje, bez ikakvih drugih zahteva osim poštovanja španskih propisa o vazdušnom saobraćaju.

To uključuje do 15 aviona tankera KC-135, koji su prošlog juna snabdevali gorivom američke bombardere iznad Atlantika koji su napali iranska nuklearna postrojenja. Ostali avioni američkih vazdušnih snaga moraju zatražiti izričito odobrenje najmanje 48 sati pre dolaska.

Članak 25. sporazuma, međutim, predviđa izdavanje opštih odobrenja, na tromesečnoj osnovi, za one avione civilne ili vojne, koji obavljaju misije logističke podrške za američke oružane snage raspoređene širom sveta.

Međutim, ovo odobrenje ima važnu napomenu: oni koji prevoze "osobe, opasne stvari, putnike ili teret koji bi mogao biti kontroverzan za Španiju" su isključeni. U tim slučajevima potrebno je posebno odobrenje. Prema konsutovanim izvorima El Paisa, uobičajeno je da se formalno ne traži ako se zna da neće biti odobreno.

Vašington je dobro svestan da je isporuka oružja Izraelu "kontroverzno" pitanje za Španiju, a posebno za neke od uobičajenih levičarskih partnera vlade.

Iz tog razloga, portparol Stejt Departmenta, koji je 9. opisao devet mera koje je najavio predsednik Pedro Sančez kako bi izvršio pritisak na vladu Netanjahua kao "duboko zabrinjavajući", žalili su se da "potencijalno ograničavaju američke operacije".

Jedna od tih mera sastojala se od "uskraćivanja ulaska u španski vazdušni prostor svim državnim avionima (uključujući one koje je unajmio Pentagon) koji prevoze odbrambeni materijal namenjen Izraelu".

• Sprema se kraj rata
• Hamas tvrdi: Izgubljen je kontakt sa dva taoca u gradu Gazi zbog izraelskih napada

Članak koji zahteva odobrenje za letove s "kontroverznim teretom ili putnicima" primenjen je u brojnim prilikama. Jedna od najkontroverznijih bila je u junu 2002, kada je Vašington zatražio dopuštenje da se avioni koji prevoze afganistanske zatvorenike u ilegalni zatvor u zalivu Guantanamo zaustavljaju u španskim bazama.

Zahtev je odobrila vlada Hozea Marije Aznara tajnim nalogom koji je godinama kasnije otkrio El Pais. Istina je da Pentagon nikada nije nameravao da sakrije kontroverzne putnike na tim letovima od španskih vlasti. Zatražio je odobrenje i dobio ga je.

Ove godine, šest stealth borbenih bombardera F-35 stiglo je u izraelsku bazu u "Beershebi", na jugu zemlje. Novi avion, Adir (hebrejski za "moćan") verzija najnaprednijeg borbenog aviona na svetu, preletio je Atlantik i napravio međusletanje na Azorima, pre prolaska kroz Gibraltarski moreuz.

Španija je jasno dala do znanja da ne želi da lete iznad njene teritorije ili sleću u Rotu ili Moron, osim u slučajevima nužde. Tri u martu i još tri u aprilu prešli su moreuz, koristeći pravo slobodnog tranzita priznato međunarodnim pravom, koje sprečava obalne države da blokiraju prolaz brodova ili aviona i obavezuje ih da pružaju usluge kontrole vazdušnog saobraćaja iz sigurnosnih razloga.

To je isto pravo na koje se službeni avion premijera Benjamina Netanjahua pozvao prošle sedmice kako bi putovao u Njujork, gde se obratio Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Njegov let napravio je zaobilaženje od 600 kilometara kako bi izbegao francuski i španski vazdušni prostor, dve zemlje u kojima je nalog za hapšenje koji je protiv njega izdao Međunarodni kriivčni sud još uvek na snazi.

Nakon dolaska novog aviona u Berševu, Izrael sada ima 45 od 50 F-35 koje je izvorno kupio od američkog diva Lockheed Martin, iako je sada proširio porudžbinu s još 25. Ovi avioni odigrali su istaknutu ulogu u uništavanju Gaze, čiji broj poginulih sada prelazi 66.000.

U slučaju za brodove je mehanizam sličan onome za avione, iako se odobrenje za pristanke u lukama mora dati unapred - najmanje pet dana.

U ovom slučaju primenjuje se posebna klauzula: Španija se složila da neće pitati koju vrstu oružja prevoze. Konsultovani izvori uveravaju da se ova obaveza ne odnosi na teret već na naoružanje i odgovara kontekstu Hladnog rata u kojem je sporazum potpisan: cilj je bio sprečiti Sovjetski Savez da sazna koji američki brodovi prevoze nuklearno oružje.

Paradoks leži u činjenici da je od referenduma o NATO-u 1986. zabranjeno "uvođenje nuklearnog oružja na špansku teritoriju". Još jednom prevladava poverenje među saveznicima: Španija ne pita, ali Vašington zna da ne može.

• "Hamas mora da ode"
• Tramp: Postoji šansa da se desi "nešto veliko"